Пренос Краљевских знакова из Двора у Саборну Цркву
Још много раније, већ око 3 сата почео је да се скупља свет на теразијама и у кнез Михајловој улици. И ако је киша готово непрестано падала, та досадна јесења киша која пада већ ево шести дан, света је око 5 сати било толико много, да се није могло ићи улицом. На сваки десет метара стојао је по један жандарм и задржавао публику да не крчи пута.
Међу гледаоцима могло се приметити Срба из свију крајева и омладинаца, учасника југословенског ђачког конгреса. Једна група Пироћана, у лепом пиротском оделу, привлачила је нарочиту пажњу иза себе. Многобројни Војвођани, нестрпљиво су очекивали почетак церемоније. Свакоме се на лицу могло читати, да је ово за њега један велики, општи српски народни празник.
Тачно у 5 часова и 30 минута, почели су да пуцају са града топови. Министри, великодостојници, Државни Саветници, изасланици и други позвани гости, још пре тога отишли су били у Саборну Цркву, сем г. Лазе Пачуа, који се био одоцнио.
На неколико минута после првога топа, подофицирска пешачка школа, с војном музиком на челу, кренула се из Двора ка цркви. Подпуковник Рајковић на коњу, као редар свечаности, ишао је напред, а за њим један одред жандарма на коњима, г. Церовић, Управник Града Београда и Председник Београдске Општине, сваки у својим колима. За њима су ишли на коњима четири Краљева Гласника, свирајући у трубе, онда један вод Краљеве коњичке гарде, а после њега гардиски капетан Драгиша Окановић на коњу, са Краљевом Заставом у руци, праћен од два друга коњичка официра. За њима су ишла у лаганом ходу свечана дворска кола, са ливреисаним лакејима. У њима су седели Председник Министарског Савета, г. Сава Грујић у ђенералској униформи са свима одличјима, и, с леве стране од њега, г. Аца Станојевић, Председник Нар. Скупштине, у фраку. Г. Сава Грујић држи на коленима, на црвеном јастучету Краљевску Круну, а г. Станојевић, Државни Шар. У другим дворским парадним колима седели су Министар Војни, генерал Радомир Путник који је држао Скиптар, а с леве стране од њега г. Пера Велимировић, Председник Државног Савета, који је држао Краљевски Порфир. Око једних и других кола јахали су официри из Главнога Штаба. А као завршетак похода, ишао је опет један вод Краљеве Коњичке Гарде.
Митрополит Инокентије очекивао је са свима Епископима и свештенством пред Саборном Црквом, долазак свечаног похода. Митрополит примивши круну из руку Председника Министарства, и владике, са осталим краљевским знацима, уђоше затим у цркву и положише их пред олтар, где се одмах такође донесе и Краљева Застава, око које се построји почасна чета. Затим је настало освећење и бденије, на коме су чинодејствовали Митрополит, сви епископи и до двадесет свештеника.
По свршеном религиозном обреду, Краљевски знаци остали су у цркви пред олтаром, а, спровод се вратио у двор истим оним редом, којих је ишао и у цркву. Краљева Застава враћена је у двор, где ју је капетани Окановић предао првом ађутанту Краљевом, г. потпуковнику Милошевићу, са свима почастима, које су прописане за војничке заставе.
Тако је свршена свечаност првога дана.