Прекјуче и јуче био је у првостепеном суду за варош Београд један важан претрес. Београдска Задруга, позната са својих афера, оптужила је у прошлој години свога бившег чиновника, г. Ј. Рајзера да јој је проневерио извесну суму новаца; иследна власт га је саслушала и ставила одмах у притвор, који је и суд одобрио, и сад ето после десетомесечног ислеђења, био је јуче и прекјуче претрес.
Али на првоме месту да упознамо, ма и у кратко, наше читаоце са самом ствари. Г. Рајзер је, уз пок. Таушановића, био један од најглавнијих оснивача одељења за осигурање у Београдској Задрузи. Кад је Таушановић због Ивањданског атентата стављен у затвор, г. Рајзер је, без саслушања и кривице само зато што је био у пријатељским односима са Таушановићем и његовом кућом, једнога дана пребачен у Земун „као странац“. А кад се после вратило редовно стање, онда је г. Рајзер дошао у Београд својој породици, али није више био чиновник Задруге. Како није био предао редовним путем дужност своју због незаконитог протеривања, то је тада тражио да је преда. Али му управа Задруге одговори, да то није потребно.
Међутим г. Рајзер је знао да многе ствари у Оделењу за осигурање Београдске Задруге не иду као што треба; да има неправилности па чак и злоупотреба и код неких чиновника и код управе. А кад је, једнога дана почео о њима и јавно да пише — Задруга је, као реванш, почела да говори о његовим злоупотребама, које је г. Рајзер, као бајаги, починио док је био њен чиновник.
Тако се започео конфликт прво у јавности, којом је приликом и један од најугледнијих листова наших устао у одбрану Задруге, а потом је управа Задруге поднела и кривичну тужбу против г. Рајзера — и он је отишао у затвор.
Шут с рогатим не може да се бори. Г. Рајзер је то покушао, па је морао да препати много, врло много, лежећи у истражном затвору преко 10 месеца. Чак га нису хтели пустити на лечење кући, кад је поднео уредна уверења да је толико болестан, да му треба породична нега.
Па ипак г. Рајзер је победио. На претресу који је трајао скоро пуна два дана, Ј. Рајзер је доказао потпуно своју невиност, те га је суд својом пресудом пустио испод суђења.
Оволико на брзу руку о овом занимљивом претресу и сукобу између г. Рајзера и Београдске Задруге. Ускоро ћемо се вратити на ову ствар опширније: Јер је, у току претреса, а ради своје одбране, г. Рајзер изнео тешке оптужбе не само против појединих чиновника задружних, већ и против неких чланова управе. Те оптужбе бацају ружну сенку на рад целе Задруге. Тада ће наш свет имати прилике да се увери, да злато није све што сија, нити да поштење и частност увек иду упоредо с богатством.