Данас се састаје Народне Скупштина. Чланови радикалне странке, који састављају огроман део њен, имаће сад одмах у почетку да нам покажу, хоће ли моћи успешније радити, но што су радили прошле године.
Наши партијски односи постали су тако замршени, да цео скупштински рад сада зависи од стања у радикалној странци. Она има већину у народу, има већину у Скупштини, па је ипак прошле године утрошено силно време на расправљање међусобних односа између две радикалне групе. Било је свађе и измиривања, било је стапања, али се најпосле ситуација ипак није потпуно рашчистила, те је на крају крајева ипак све остало по старом.
Шта ће ове године, то нико не може да зна. Покрет за организовањем странке, који је потекао од г. Станка Петровића, имао је, ако ништа друго, а оно бар ту добру страну, што су најзад и најмеродавнији фактори у странци приступили том послу. Ових дана рађено је нешто на томе. Састављени су и примљени статути, којима је управа странком регулисана. То је, наравно, добро, јер је радикална странка у последњим годинама баш највише и патила због тога, што је у њој свако хтео да буде вођ.
Није може бити добро, што је та власт, за време скупштинског рада, пренесена на цео скупштински радикални клуб. То је тело и сувише велико, да би могло бити централна управна власт у странци. Добро је, што је за време кад скупштина није на окупу, цела власт пренесена на главни одбор, али нам изгледа, да је тај одбор у интересу саме странке погрешно састављен. Врло се лако може десити, да се у једном крају нађу два врло виђена и заслужна члана, од којих сад само један може ући у главни одбор; у другом пак крају неки члан, само зато што је најистакнутији у својој околини, улази у главни одбор, ма да можда по заслугама својим на странку и по другим својим особинама, далеко изостаје иза овога, који није могао у одбор да уђе.
Међутим све су то само ситне замерке, које никако не могу утицати на општи положај радикалне странке. Главно је да се дође до неког модуса, који ће допуштати плодан рад у Скупштини без оних застоја и заплета, што смо их имали у прошлој години. На који ће се начин то учинити, нама је потпуно свеједно; главно је да се само до тога дође.
Споредна је ствар хоће ли се то моћи учинити на основици схватања или споразума између обе фракције, али је неопходно потребно, да оно, што се реши буде тачно и извршено. И тај споразум и то стапање мора бити потпуно и искрено, ако хоћемо да овај скупштински сазив ни чим не буде ометан.
Још данас или сутра, видећемо на чему смо.