Измене у закону о штампи, које је предложио г. Ст. Протић, налазе се сада пред скупштинским одбором, који о њима треба да да свој суд. Чим то буде свршено — а биће по свој прилици за дан-два — тај пројект ће бити изнесен пред Народну Скупштину.
Каква га судбина тамо чека? То је врло тешко рећи, али је зато врло лака ствар утврдити, шта о том најновијем пројекту г. Ст. Протића мисли јавно мњење и сви беспристрасни људи.
Не мисле добро, то је очевидна ствар. Сви београдски листови су га одмах осудили, сем „Самоуправе“. У осталом ко зна какво би и њено мишљење било, да је у њој о тој ствари место г. Ст. Протића писао г. Ј. Продановић?
Сви листови из унутрашњости Србије, па чак и чисто радикални, изразили су се неповољно о том пројекту; већина српских листова са стране исто тако, а и они, који нису, нису га ни бранили. Неколико угледних руских листова, који иначе с највећом симпатијом пишу о Србији и о садашњим српским приликама, казали су такође, да је тај пројектовани закон назадњачки и да ће бити штетан. Велики немачки листови, чије мишљење мора бити по г. Ст. Протића бар у толико меродавно, што стоје близу немачкој [недостаје ред] говоре о другим нашим законским пројектима, такође осуђују овај предлог закона о штампи. Њега, једном речи, нико на свету не брани, сем г. Протића.
Он га сигурно не би ни одбранио, кад би само разлози долазили у питање. Али, при решавању о оваквим стварима има и других фактора. Положај г. Протића у радикалном клубу врло је јак. Он то зна и уме врло добро тиме и да се користи при решавању о својим предлозима. Кад се с друге стране узме у обзир, да он увек до краја заступа сваки свој предлог и да врло лако прави питање, онда није тешко погодити, да ће се он и за овај свој предлог сав заложити и у клубу и у Скупштини.
Наравно, биће много посланика, који ће бити апсолутно противни таквом закону о штампи. У радикалној партији има доста људи, који су још прошле године, при грађењу овог садашњег закона о штампи, били противни свима спутавањима јавне речи. Међу те људе долази баш и главни уредник „Самоуправе“, г. Ј. Продановић. И он и многи други сигурно неће сада, за љубав г. Протићу, демантовати своје раније држање. Исто тако у одбору, који сада проучава предложене измене, има слободоумних људи, који неће хтети жртвовати целу своју политичку прошлост само да би задовољили г. Ст. Протића и његове болесне прохтеве.
И ти ће људи говорити против овога предлога. Опозиција ће, нарочито у клубу, бити врло јака, па ипак се не може знати шта ће на крају крајева да буде. Човек, који онакав положај заузима у странци као г. Протић, треба само да објасни посланицима из унутрашњости како је цео тај закон управљен једино против „најамничких, измећарских итд.“ листова, па онда сигурно може рачунати на њихову потпору. А да се г. Ст. Протић неће либити тога срества, то је више него сигурно.