У београдској општини већ се у велико спрема пројекат буџета за идућу годину. Председништво и овога пута обећава својим суграђанима извршење многих и преких потреба Београда, тражећи за то повећан буџет.
И прошле године председник београдске општине, спроводећи одбору буџет на решавање и одобрење, обећавао је многе и крупне радове: довршење Никољског Трга, потпуно уређење Малог Калемегдана, регулисање Карађорђеве улице, насипање баре Венеције и рошење варошког рејона.
Ево се завршава ова година, те смо у стању да тачно видимо колико је од свога обећања у самој ствари извршила данашња општинска управа. Одговор је и јасан и кратак. И не само да се ништа није урадило, него се ништа није ни предузимало. Грађани су, дакле, обманути, а тако исто одбор општински, који је буџет одобрио.
Више од десет година на београдске грађане наваљени су велики терети у виду општинске трошарине. Више од 10 година како они за најпотребније намирнице плаћају скоро двоструко, само да би дочекали једном уређен Београд и снабдевен свима оним потребама, које једна престоница треба да има. Међутим за све то време није се скоро ништа предузело, што би Београду дало тип једне модерне, светске вароши, а и оно што је отпочето, или се урадило наопачке или се у по рада напустило.
Никољски се трг калдрмише већ две године и никако да се доврши. Мали Калемегдан, који је стао општину доста пара, личи пре на откопавање каквих римских гробова и развалина, но на оно што је по пројекту требао да буде, Карађорђева улица није ни такнута и ако њоме иде скоро цела наша наводна трговина.
Насипање баре Венеције иде тако полако, да ће ако се овако и даље буде паметно радило, остати нашим синовима и унуцима да доврше оно што су данашњи славни мужеви у општини започели. А већ реонско питање остаће, без сумње, за сва времена отворено, и Београд ће се и даље насељавати и ширити на својим периферијама, док ће центар остајати празан.
Тако је од речи до речи. Ништа у овим редовима нема неверног или преувеличаног. Само се морамо чудити, да државна власт то не види, да она не настоји да се једном озбиљски отпочне радити на великим радовима у београдској општини.
Јер за нас је јасно, да ће ствари и даље у београдској општини ићи својим старим путем. Обећаваће се све кад је реч о буџету општинском, а неће се радити ништа сем што ће се, можда, у неким улицама претрести калдрма као што се то до сада обично радило.
С тога ми тражимо и од одбора општинског и од државне власти да затражи рачуне од општинске управе, где су новци који су за велике радове општинске и улепшавање вароши намењени. Нека недозволе више, да се онако велики буџет београдске општине троши једино на намештање непотребног чиновништва и служитеља, на одржавање непотребних фијакера, којима се чак и породице општинских часника возе, а здравствене прилике да се из дана у дан погоршавају.
Садашња нам је управа општинска много обећавала, па ево каво ради. Изговор како се све не може од једном да постигне има само у толико места, кад би видели да се одиста у општини београдској ради и да ће се урадити, али једнако обећавати а ништа не радити за највећу је осуду.
Нека, дакле, одбор општински обрати највећу пажњу при одобравању буџета за прошлу годину, јер овако како је досад било у београдској општини не би требало да буде и даље. Београд се мора што пре уредити и снабдети свим оним што једна престоница треба да има.
А то ће бити, ако у општини буде истинских раденика и ако одбор општински врши савесно своју дужност.
Оклевања и одуговлачења било је и сувише. Ред је да се почне радити и да се грађанима престоничким да̂ макар и најмања накнада за оне силне терете што их свакодневно подносе.