Пре два три дана десио се у нашој унутрашњој политици један врло важан и крупан политички догађај. — Велика радикална зграда, којој је пре пуних 20 година ударен јак темељ, препукла је преко пола. Старе радикалне борце, који су четвртину века носили на својим плећима партијско бреме и издржали силне борбе, напустили су млађи другови и оцепили се коначно од њих. На тај начин створена су два политичка радикалска табора. У првој групи остале су старе радикалне вође, људи, који за собом имају бурну прошлост, стечене заслуге и искуство; а у другој групи налазе се људи млађи, који пред собом имају будућност, чврсту вољу и идеале који се тек имају остварити.
Старе радикалне вође, који су по мишљењу својих млађих другова, врло често под теретом својих узвишених задатака и дужности, у борби клецали, и у чијим се рукама партијска застава није увек налазила на најдостојнијој висини, нису били у стању, да сва политичка писања изведу на чистину, и да млађим људима оставе утрвен пут, којим би ови продужили и наставили започете народне и земаљске послове. С тога се још поодавно осетила у радикалној партији једна струја, која је с дана дан бивала све јача и јача, док се се лањске године, приликом избора за Народну Скупштину, пребројавањем куглица аритметичком тачношћу није констатовало, да је струја против старих радикалних вођа и врло јака и врло опасна, и да је она у стању не само да из темеља заљуља данашње политичко стање, него и да са политичке позорнице једним махом потисне старе политичаре а на њихова места доведе нове људе. —
Што се ово није до сада десило, има да се припише искључиво тој околности, што је ново стање у Србији, које је створено догађајем од 29. Маја, пружало и једној и другој групи гаранције, да ће ствари у скорој будућности кренути на боље и што је било међу радикалима људи, који су проповедали: да је слога сада неопходно потребна, и да је само сједињена радикална партија у стању, да оствари све оно, што је земљи и народу потребно. Но политички догађаји, који не иду правилним и равномерним током, избацили су на површину нека питања, ради којих се и опет створио расцеп. Поводом тим дала је сједињена влада оставку, а састав новога кабинета поверен је старијим радикалима. Међутим су се млађи радикали, такозвани самосталци, груписали, и јуче покренули свој орган „Одјек“ у ком су иставили своје гледиште на данашње стање и утврдили свој програм.
Ко познаје прилике у Србији, и познаје агитацијону моћ млађих радикала, тај је већ сад на чисто, да се цела данашња политичка ситуацији налази у рукама млађих радикала. И кад је тако онда нема сумње, да све зависи од једног момента, и да ће тај моменат а пре а после довести самосталце на управу земаљску. И сад настаје питање које је врло важно и врло озбиљно.
Србија се данас налази да политичком, културном и економском прелому. После двадесетогодишње политичке борбе, она је променом династије ступила у нову фазу живота.
Сва питања која е до данас нису хтела или нису могла решити, не трпе одгађања и захтевају да се на њима што пре отпочне озбиљно и трезвено радити. А сва та питања, и политичка и културна и економска толико су важна, да се она не смеју одлагати, јер од њих зависи не само на-[недостаје ред].
Има ли међу самосталцима људи, који су дубоко проникли у сва та питања, а који имају довољно одважност и чврсте воље да приме на себе тај тежак задатак, да са лакоћом и стручном вештином изведу ова питања на чистину и да ударе новим правцем од којег ће и народ и углед Србије имати користи?
Има ли међу самосталцима толико духа, да под заставу искупе сву млађу српску интелигенцију и да упуте сваког па своје место, на озбиљан и користан рад?
Има ли међу самосталцима толико патриотизма, да заузети великим државним и народним пословима у земљи, баце свој поглед и преко граница Србије и да на тај начин створе од Србије и политички и културни центар Српства?
И још једно питање. Наше економске прилике налазе се у очајном стању. Нарочито се ово тиче нашег сељачког сталежа. Било коме право или не, ми морамо на жалост да констатујемо, да се за српскога сељака, у току последњих 35 година, сем Бога, нико није бринуо. Ту не треба много доказивања; тај грех осећамо сви на својој души. Шумадинци, којима су дедови оставили и плодне њиве и родне шљиваке, чаире и пуне оборе стоке, тако да услед слиних државних намета и нерационалног обрађивања своје економије осиромашили, да ће се наши државници једног дана пренеразити, ако што пре не нађу пута и начина како да се сељаку помогне.
Имају ли самосталци готове, разрађене и сређене програме по којима би одмах сутра дан по доласку на земаљску управу, засукали рукаве и отпочели у свима правцима рад, како би подигли благостање у народу, и од српског сељака створили правога грађанина, који се развија и напредује према природном богатству свога краја?
Ако свега тога има у редовима самосталаца, онда ћемо сви ми што водимо рачуна о интересима Србије искрено потпомоћи самосталце, да овај и овакав програм изведу, а старији ће се радикали неминовно морати повући.
Али ако самосталци још нису потпуно спремни да приме на себе те велике дужност и ако у себи [недостаје ред] тачке које а народне потребе изискују, брзо и лако изведу, шта ћемо тад?
Погледи целе земље и целога Српства упрти су данас на развитак догађаја у Београду и на Народну Скупштину. Само тактично, мудро и хладно оцењивање прилика једне и друге радикалне групе, могу у овоме важном тренутку донети стварне користи народу по земљи, а сваки несмишљен и предухитрен политички експерименат могао би нас скупо стати. —