Људи који су жели да нађу разлога, да рђаво оцене закључење трговинског уговора с Немачком пре уговора с Аустро-Угарском, крај осталих околности, о којима ће другом приликом бити нарочито говора, смели су с ума и особиту важност коју има за Србију одржавање добрих трговинских односа с Немачком Царевином. С тога није на одмет изнети о томе неколико убедљивих статистичких података.
Важност наших привредних односа с Немачком двојака је. Добро је познато, да мимо ону робу за коју је забележено на нашим царинарницама да се извози у Немачку, тамо иде и велики део робе, за коју стоји да се извози у Аустро-Угарску. Колико је велики онај први део, лако је констатовати из наших статистичких податка.
За последњих двадесет година извезено је у Немачку у просечним петогодишњим периодима:
| 1884—1888 | 380.061 |
| 1889—1893 | 1,087.045 |
| 1894—1898 | 2,417.632 |
| 1899—1903 | 4,501.314 |
Ове цифре јасно показују да трговински промет с Немачком, по већ постигнутој вредности, засеца прилично дубоко у привредне интересе нашега народа. Али се из тих цифара, може извести још један, значајнији закључак: трговинске везе Србије и Немачке, у погледу нашег извоза, нагло су и стално напредовале. Колика је огромна разлика између 380.061 динара у 1884—88, и 4,501,314 динара последњих година. А нема сумње, да ће се наш извоз, под повољним царинским приликама, и даље исто тако повољно развијати.
Према томе, и цифре само онога дела нашега извоза, који по нашој статистици иде у Немачку, довољне су да истакну велику важност немачкога тржишта за наше производе. Међу тим, онај други део, о коме наша статистика не води рачуна, знатно је већи. Колики је он управо, не може се тачно одредити. Има наших производа, који застану у Аустро-Угарској, ту се нешто прераде или само промене газду, на се извозе даље као аустро-угарска роба. Количини ових производа не може се ухватити трага. али их има, који обично иду непосредно у Немачку — незнатна је количина која иде ван ње, — те је на немачким царинарницама забележено да долазе из Србије, или се извозе преко аустро-угарских посредника, који те производе купују од српских произвођача или трговаца, те их наше царинарнице бележе међу извозом у Аустро-Угарску. С тога се наши подаци о извозу у Немачку битно разликују од немачких података њиховог увоза из Србије (Та несигурност наших статистичких података још јасније пада у очи, кад се упореде подаци за поједине наше производе.) Тако на пр. у 1902. години било је извезено у Немачку:
| производ | по нашим подацима | по немачким (у товарима) |
|---|---|---|
| овса | 9.773 | 59.536 |
| кукуруза | 100 | 150.675 |
| јечма | 1.750 | 24.109 |
| сувих шљива и пекмеза | 143.191 | 221.109 |
| јаја | 6.195 | 15.113 |
Уз то, подаци при увозу пажљивије се прибирају, те нам немачка статистика и с тога пружа сигурнију и ако још не потпуно сигурну основу за одређивање величине нашег извоза у Немачку. Из истих разлога, аустро-угарске податке треба претпоставити нашим ради оцене нашег извоза у Аустро-Угарску.
По подацима Немачке статистике наш извоз био је за по-[недостаје ред]
| година | хиљада |
|---|---|
| 1898 | 8.307 |
| 1899 | 10.412 |
| 1900 | 12.107 |
| 1901 | 9.741 |
| 1902 | 16.767 |
| просечно | 11.481 |
А по нашим подацима:
| година | хиљада динара |
|---|---|
| 1898 | 2.243 |
| 1899 | 5.922 |
| 1900 | 3.913 |
| 1901 | 4.115 |
| 1902 | 5.503 |
| просечно | 4.427 |
Кад се још узме у обзир, да ни ови немачки подаци не показују право стање, но има наше робе која иде у Немачку под именом аустро-угарске, онда со тек може добити истинит појам о важности те велике и богате Царевине за српску извозну трговину. Кад се узму за основицу несумњиво тачнији немачки подаци, може се уочити, колико је повољан за нас и трговински биланс с Немачком.
| година | извоз | увоз |
|---|---|---|
| 1898 | 8.307 | 4.786 |
| 1899 | 10.482 | 5.295 |
| 1900 | 12.107 | 10.997 |
| 1901 | 9.741 | 9.034 |
| 1902 | 16.767 | 7.016 |
Овим цифрама не треба никаква коментара. Оне су по себи довољно јасне, да истакну колико је било важно за Србију, да се новим трговинским уговором што пре обезбеде повољне погодбе за даље напредовање њеног извоза.
Узгред да напоменем, да се и непосредан промет почео јаче развијати, нарочито од како постоји Извозна Банка. Овај за наш извоз тако корисни завод, имајући своје агенције у Немачкој, успео је већим делом да се ослободи грабљивих тамошњих комисионара. Али највећа сметња за учвршћење непосредних веза с Немачком још није отклоњена. Један део наших извозника, и то не најмање виђени, вероватно рачунајући да је Немачка далеко, не показују се особито савесни при испуњавању својих обавеза. С тога су многе велике немачке куће, које су врло радо пристале да робу набављају непосредно из Србије, дошле до уверења, да превара у квалитету и тежини нема само онда, кад српске производе купе од пештанских комисионара. Јер, ови се не дају лако преварити.