Прелазећи на државне приходе у буџету за идућу годину, видимо да су овако предвиђени:
Непосредни порези, у које долази по стални државни прирез од 75 на сто даће прихода 28.961.750 дин.; трошарина 5.317.000 дин.; царина и споредне царинске таксе 7.267.000 дин.; таксе, као и продаје меница, есконтних листа и рачуна 8.974.000 дин.; Монополи 24.725.500 динара, свега дакле 10.245.250 динара. Затим долазе приходи од саобраћајних установа: државних железница, пошта, телеграфа и телефона у укупној суми од 10.165.000 дин.; од привредних установа 2.169.645 дин.; од државних непокретних имања 1.365.700 дин. и од разних фондова, као што су школски, шумски, свештенички и мостарински, и наплата аграрних дужника 2.128.700 што чини свега од привреде 15.829.045 дин. Најзад од ситних разних прихода 1.811.705 и од продаје старих поштанских марака 150.000 дин.
На тај начин целокупни приходи државни у буџету за идућу рачунску годину изнеће: 88.036.000 дин. дакле за 100.000 више но што су предвиђени расходи.
Ма немамо при руци прошлогодишњи завршни рачун, те да би из њега могли видети у колико су тачно предвиђене поједине позиције у буџету прихода за идућу годину, али према ономе што је ових дана јављено, да је прошлогодишњи буџет по редовним партијама расхода дао суфицит имамо разлога веровати да су све цифре по могућности тачно предвиђене.
Сравњујући овогодишње цифре прихода са цифрама у буџету за идућу годину нашли смо у њима малу и незнатну разлику. Код сваке пак позиције, код које је учињено повећање у приходима, налазимо у исто доба и објашњење зашто је то учињено. А то све сведочи да је се при грађењу идућег буџета одиста настојавало, да се буџет изради на реалној основни, и да се ти приходи и расходи изнесу у колико је то могуће у што тачнијој цифри.
Остало би нам још да се осврнемо на поједине позиције расхода, те да видимо колико је у њима постигнута штедња, која је као што је познато један од првих услова за разумно државно газдинство.
Али се то у овако кратком предлогу не може да учини, као год што се не могу учинити озбиљне замерке што се и даље одржавају поједине установе и звања, који су се показала непотребна или преживела.
Ипак зато морамо и овом приликом да поновимо, да ће државни буџет наше државе тек онда дати праву слику, кад се изврши потпуни преображај наше државне застареле администрације, кад се уреди чиновничко питање и кад се изврши коректна и модерна реорганизација наших државних финансија. Дотле све ово биће крпеж и при најбољој вољи да се одано послужи држави и народу.
Најзад на завршетку да учинимо још једну само примедбу. Крајње је време да се нашој пољопривреди поклони што већа пажња, јер се само тако могу створити нови и јачи извори за државно газдинство и расходе њене. До сада је, као што је познато, наше министарство народне привреде, са свима његовим установама само трошило и коштало народ. Право је, да се оно почне одуживати народу и држави дајући нам стварајући установе, које ће више давати, но што ће узимати од народа. Нарочито треба што пре приступити уређењу и експлоатацији на-[недостаје ред] подједнако јак напор за државне приходе. Онако исто јако, као и државни монополи.