Ја сам, истина, једанпут већ писао о тифусу, али то, видим по неким писмима уреднику „Политике“, Београђани нису читали, зато што су у то доба само Ваљевци патили од те опаке болести. Сад, међутим, има и Београд своју епидемијицу (преко двадесет људи разболело се ових дана овде од тифуса), а имамо разлога бојати се, да зараза може ухватити још и већи мах, и ја зато знам, да ћу овом приликом наћи много већу читалачку публику, па се поново враћам на исту тему.
Да почнем, дакле, с почетка.
Тифус, врућица, заразна је болест, а кужне клице њене (тифусни бацили) налазе се у погани болесниковој и одатле прелазе или кроз земљу у бунарску воду или на разне ствари које с болесником долазе у додир, па са њима и са њих, околишним путем, прелазе и на разне животне намирнице. Други људи после пију ту загађену воду или једу те окужене намирнице, и на тај се начин и они заразе тифусом.
Тифусни бацили, дакле, само кроз уста и стомак улазе у здравог човека. То је прво, што треба знати, кад је реч о томе, како се човек може сачувати од те заразе.
А друго је ово: Кужне клице тифусове убијају се насигурно добром ватром, тј. дугим кувањем или печењем.
И кад се ово двоје зна, онда је лако извести, како треба у ово доба тифуса Београђанин да се влада, па да се сачува болести.
Треба, углавном, да пази на ове заповести:
- Не пиј бунарску и чесменску воду. — Сваки бунар и свака чесма може да се загади. Ова садашња зараза у Београду и дошла је отуда, што је загађен и окужен онај стари, несигурни водовод београдски, тзв. булбудерски водовод. А вода из новог водовода може се у сваком случају сматрати као потпуно сигурна и чиста, зато само њу треба пити.
Ни топчидерску воду не треба пити, и она је опасна. - Не пиј бозу и лимунаду. — Бозаџијама и ликерџијама је, истина, наређено, да узимају само вештачки лед са Клачице, који се прави једнино од чисте воде из новог београдског водовода, и општински лекари воде контролу над њима. Али та контрола ипак не може бити потпуно сигурна, а бозаџије нису увек људи, на чије се разумевање и савесност човек може ослонити, и зато је боље никако и не пити пиће које они справљају.
- Пази на млеко. — Млеко се може окужити и по неисправним судовима и прљавим рукама млекаревим, а може и водом, коју наше млекаџије тако обилно с њиме мешају, не пазећи, разуме се, одакле је узимају.
Зато треба нарочито пазити, да се све млеко у кући добро скува,да што дуже ври, јер се само дугим кувањем кужне клице поуздано убијају. - Не једи пресне ствари. — Што не може да се скува или да се испече, то увек може да буде опасно. Зато не треба јести ништа, што је пресно: не треба јести сир, салату, воће итд.
Кад кажем воће, онда мислим, пре свега, неољуштено и неопрано воће, а ољуштено и добро испрано може се јести. Али и оно може каткад да буде опасно. Зато је најбоље не уносити га у опште у кућу. - Пери добро руке. — Човек не зна никад, која је ствар окужена, која није, и зато може лако да дира предмете, на којима има заразних клица, па да се рукама зарази.
Зато треба ревносно прати руке и чистити нокте често преко дана, а нарочито пред јело.
Деци, сем тога, треба забранити, да брљају рукама по земљи и да мећу прсте у уста. - Пази на стомак, живи умерено. — Не мора се човек разболети од тифуса, баш и да прогута коју тифусну заразну клицу. Здрав стомак много штошта свари, па може да свари и те клице, а само поремећен желудац и црева примају одмах сваку болест.
Зато ваља у ово доба заразе пазити, да се органи за варење ничим не поремете. Не треба јести тешка јела, не треба јести нарочито бостан и кукуруз, не треба узимати ова наша проблематична мезета уз пиво.
Али не поквари се, не ослаби се желудац само погрешкама у дијети. И назеб и прекомеран напор и јаки потреси могу човека начинити неспособним, да се бори против те најезде заразних тифусних клица.
На све то, дакле, треба пазити. Треба, једном речју, живети у свему умерено.