Краљ у Тополи
Краљ са Престолонаследником Ђорђем и великодостојницима стигао је јуче у 9.30 часова пре подне у Тополу, где га је одушевљено поздравио многобројни народ. Топола је окићена заставама и зеленилом. Пред конаком поздравио је Краља лепим говором председник тополске општине г. Младен Марковић. Краљ се заблагодарио на одушевљеном дочеку. После тога је Краљ са Престолонаследником, Принцом Павлом и великодостојницима ушао у стару цркву, где је одслужена служба Божија и држан помен на гробу Карађорђевом. Затим је пошла из цркве литија на Опленац, где ће се подићи нова Краљева црква. На вис је изашао Краљ са свитом пешке. Пошто је извршено водоосвећење Краљ је ставио у камен темељац повељу на пергаменту, коју су потписали осим њега још и митрополит, министар председник, министар просвете, протопресвитер тополски и архитекта.
У темељу је узидан и велики крст на месту где ће бити подигнута часна трпеза. Краљ је потом превукао камен темељац малтером, па је онда стављен још један камен и тиме је ударен темељ за нову цркву Св. Ђорђа. Тада је Краљ, ударајући сребрним чекићем по камену темељцу, изговорио ове речи:
„Благодарим Свевишњем што сам дочекао да могу у драгој ми Тополи ударити темељ храму, у коме ће се чувати земни остаци мојих предака. Нека би дао Бог, да ова моја задужбина дуго година поје у славу Божију и узноси молитве небу за моје потомство и мили ми народ српски.“
По том је митрополит изговорио лепу беседу одајући хвалу и признање народно делима побожнога краља Петра.
За тим је отпевано „Многаја љета“ и тиме и свечаност на Опленцу завршена.
У врту Вождовог конака био је у подне ручак на који је Краљ позвао 80 званица.
Краљ је за време ручка изговорио ову здравицу:
„Драги моји гости! Помоћу божјом урадисмо једно лепо дело, положисмо камен темељац цркви Светога Ђорђа. Свршивши тај чин, Ја првим речима својим хоћу да одам хвалу Свевишњему његовој великој милости и да му топло захвалим, што ми је дао здравља и моћи да испуним своју заветну жељу: да у Тополи на Опленцу подигнем цркву. Први рад за цркву завршен је ево данас, а спремљено је све потребно да за кратко време и осветим, па да Моја задужбина што пре пропоје славу божју и да се у њој узносе небу молитве за напредак и срећу Србије и свега српског народа. С побожним хришћанским осећајем ја овај православни храм подижем на првом месту Богу и божјој правди. А поред славе, коју Богу даровах, овим малим даром ја у другом реду желим да задовољим и људску правду и да одужим дуг захвалности својим прецима. Тога ради измењујем и завештавам, да црква Св. Ђорђа прими храни у својим недрима прах оца Србије, Вожда Карађорђа, и упокојених из породице Карађорђевића. (Бурно: „Слава им!) Захваљујући вам, драги моји гости, што дођосте да присуствујете првом чину остварењу мога завета, Ја вас позивам да сви заједно одамо хвалу Богу и да му се сви помолимо, да он у великој својој милости заштићује и чува српски народ, те да се нама драга Отаџбина с помоћу божјом и нашим сложним радом развија и напредује у хришћанској вери и моралу, у просвети, у војној снази, у привреди, у законодавству и у добром поретку. Живео српски народ!“
После ручка настало је народно весеље. Увече је Краљ опет давао вечеру својим гостима у Вождовом конаку.
Краљев повратак
Данас у 111/2 часова Краљ, Престолонаследник Ђорђе, Принц Павле и цела свита вратили су се дворским возом из Младеновца.
Личне ствари
У дискусији о убиству Милана и Максима Новаковића „Самоуправа“ се јуче по други пут дотакла оца нашег уредника, не остављајући га мртвог на миру. Кад већ хоће о томе да говори, ми ћемо овде изнети шта је она сама рекла о покојном др Рибникару, на дан његове смрти.
У свом броју од 25. јануара 1905. године ево дакле шта је „Самоуправа“ донела:
✝ Доктор Ф. Рибникар, општински лекар. Добар човек у најбољем смислу те речи; исправан грађанин који се никад није устручавао пред опасношћу бити слободоуман; један племенити практични лекар — Ф. Рибникар испустио је своју добру душу јутрос у 91/2 сати на рукама својих синова. Добар и нежан отац умро је мирно гледајући своје одрасле добре синове. Покојни Ф. Рибникар је цео овој активни живот провео у Србији волећи је као сваки добар Србин. Као лекара њега ће се дуго и дуго сећати у Трстенику, Свилајнцу, Јагодини и Београду. Неуморан и дању и ноћу јурио је болнима, и у старим годинама задржао је своју неуморност, и све до пре два дана Београђани су могли видети како хитро јури за послом као младић. Па ипак тешка болест, запалење плућа, обхрвало је овог неуморног човека. Синови његови имају права да се теше знајући за силну љубав и поштовања што их осећају сви они који старог д-ра Рибникара познавали. Многе ће куће заплакати у тузи кад чују тужну вест да је „стари Рибникар“ отишао тамо куда ћемо редом и сви ми са њим отићи. Неуморан у служби, неуморан у трима српским ратовима он је много задужио и своју нову домовину. Нека је лака земља српска, која ће покривати трошне остатке д-ра Ф. Рибникара.
После овога ми нећемо више о томе рећи ни једну једиту реч. Ако има образа, „Самоуправа“ може и даље говорити што год хоће.
Одговор „Самоуправи“
„Самоуправа“ хоће да нам одговора на наше писање о убиству Милана и Максима Новаковића, али тражи, у свом јучерашњем броју, да јој претходно одговоримо, да ли је Милан Новаковић радио на преврату или не, два ли је мислио да га изведе мирним путем или оружјем итд.
Жао нам је, што јој на та питања не можемо одговорити, баш и кад бисмо хтели, У нашој редакцији нема ни жандарма ни тајних полицајаца, да нас о таквим стварима обавештавају. Ако је Милан Новаковић радио на преврату, државне власти су га требале предати суду да му суди и да га осуди.
То је једини одговор, који у том питању можемо дати „Самоуправи“.
Нов уредник
„Самоуправа“ објављује, да је од јуче г. Јеленко Михаиловић, професор, постао главни уредник „Самоуправе“ и да он прима моралну одговорност за све што у њој изиђе.
Осигурање Милана Новаковића
Милан Новаковић, према тврђењу његових адвоката осигурао се на 5.000 динара још 1899. године код тршћанског друштва „Асикурациони Генерали.“ Још тада је он направио зајам од 5.000 динара код Прометне Банке и заложио полицу као гаранцију. Пошто је отплатио од тог дуга свега 2.200 динара остатак осигуране суме примаће породица покојног Новаковића.
Суве шљиве
До синоћ је на разним тржиштима у Србији премерено преко 151/2 милиона килограма сувих шљива. Просечна је цена 35 динара сто килограма.
Питомац за браварство
Министарство народне привреде изабрало је за свога питомца Огњена Ђ. Крстића, који ће у Немачкој изучавати браварство.
Бугарски универзитет
Питање о отварању бугарског универзитета изгледа да се неће скоро решити. Нови професори опет почињу давати оставке, а стари се не мисле никако враћати под данашњим условима. Стога је влада била позвала неколико професора са стране, али ови нису хтели примити понуђено им место. Како веле неки бугарски листови, влада се обратила неким професорима загребачког и београдског универзитета да приме катедре софијског универзитета те да се једном реши то тугаљиво питање и универзитет свечано отвори, па ма и без студената.
Бугарска зверства
Како новосадском „Бранику“ јавља дописник из Скопља, једна јака бугарска чета напала је пре неколико дана на неколико Срба из села Бродца у скопској Црној Гори.
Сви су четници имали на себи одело бугарске регуларне војске, а предводио их је познати зликовац, бугарски војвода Васиљ. У боју погину од стране Срба два виђена домаћина, Тодор Стевковић и Петар Ристић. Ова бугарска чета стално крстари по скопској Црној Гори и прети да попали многа српска села. Народ је у великом страху, а турске власти не пружају никакве помоћи.
Пооштрене мере
Како јављају из Цариграда, са аустро-руском нотом о реформама у Маћедонији послале су обе велике силе појединим владама балканских држава и нарочита наређења да се престане с одашиљењем чета.
Нарочито оштра наређења послата су грчкој и турској влади, које се како се вели, узајамно помажу те с тога грчке чете врше насиља по маћедонским вилајетима.
Баш лепи предлози
Софијском „Дневнику“, а тако исто и свима бугарским листовима аустро-руска нота не даје довољно гарантије за одржање мира у Маћедонији.
Само што је најкомичније, сви ти листови ни више ни мање него тврде, да је Србија највише крива за нарушење тога мира, док је Бугарска потпуно невина. За то ако велике силе хоће, да се у Маћедонији одржи мир, оне треба Србији сасвим да забране одашиљање својих чета.
Ала би се онда Бугари башкарили по Маћедонији!
Тровање
Синоћ у 8 часова покушао је да се отрује Михаило Стојановић, кечар. Он је попио чашу цеђа. Упућен је у болницу да му се укаже лекарска помоћ.