Како је рањен Краљевић Ђорђе

Још у јучерашњем броју саопштили смо, да је Краљевић Ђорђе рањен јуче пре подне при експлозији једне аустријске гранате. Аустријанци су у своме суманутом бесу на Београд пролили и крв краљевог сина. Рана, је, на срећу, лака и Краљевића су једва успели наговорити да остане јуче по подне у својој соби и да се одмори од тешког потреса.

Војници и официри, којима присуство Краљевића Ђорђа, од првог дана рата и у првим бојним редовима улева најлепше расположење и храброст, одушевљени су сада још више када су видели како краљев син крепи својом крвљу слободу Београда исто онако као и они. Београђани, у чије је душе уносила силно спокојство појава Краљевића Ђорђа, осећају сада још веће дивљење према њему.

Ми смо успели прибавити аутентичне податке о томе како је рањен Краљевић Ђорђе. Та обавештења су дата од очевидаца и она најбоље и најверније илуструју цео догађај. Ево Како је до тога дошло:

Аустријанци шенлуче

У пет и по часова, јуче изјутра, Аустријанци су отворили паљбу са својих монитора на Београд. Како њихови метци нису наносили никакве штете ни граду ни вароши, то су их наши оставили нека шенлуче и нека троше муницију. То аустријско пуцкарање трајало је пуна три сата. Склоњени иза врбљака једнога од дунавских рукаваца, са монитора су пуцали онако насумце.

Тада су наши решили, да им пошљу који метак, тек да виде како се Аустријанци осећају. И већ после неколико метака монитори су заћутали као рибе. По свему се чинило, да су монитори оштећени, а оно што је после четврт часа настало потврђује још више ту вероватноћу.

„Свака пета пали.“

Одједном су са бежанијских врхова загрмели нови топовски пуцњи. Изгледа, да је са Дунава јављено како су прошли монитори и сад су они хтели да се свете. Међутим, још на пола часа пре тога у град је био стигао Краљевић Ђорђе са својим ађутантом, резервним инжењерским капетаном и професором Универзитета др. Михаилом Петровићем. Ту су такође били својим службеним послом Командант Дивизије и један мајор а тако исто и резервни наредник, познати наш индустријалац г. Влада Илић.

Њих петорица стајали су на једном од највиших градских бедема и посматрали су дејство граната. Као ограда бедема био је један слаб, ровит зид испод кога је био ров дубок близу тридесет метара. Били су у најживљем разговору, када је једна аустриска хаубична граната треснула недалеко од њих. Метак није експлодирао. Одмах затим пала је и друга, па трећа и четврта граната. Али ни једна није експлодирала.

— Свака пета пали! нашалио се неко од њих, а сви су остали на истом месту спокојни и хладни очекујући шта ће даље бити.

У томе је пала, такође у непосредну близину и пета аустријска граната; међутим није експлодирала ни она. Експлодирала је тек шеста. Парчад су се разлетела на све стране. Али и Краљевић Ђорђе и остали око њега остали су неповређени.

Под рушевинама.

Није прошло ни два минута затим, а затрештала је и седма граната чија је експлозија била силна. Краљевићев ађутант и мајор били су за тренутак као засенути и занети од силнога треска, па су онда спазили како само на корак два од њих, у диму од малтера, вире испод рушевина Командант дивизије и г. Влада Илић, Били су на самом обронку бедема и требало је само још неколико сантиметара, па да се обоје сруче низ високи бедем. Можда би се та несрећа и догодила Команданту Дивизије, да га г. Илић није био инстиктивно ухватио чврсто рукама око паса и тако га тежином свога тела задржао.

Г. др. Петровић и мајор извукли су их брзо испод камења и свој четворици у исти мах слетело је са усана питање:

— Шта је с Краљевићем?

Опазили су га тога тренутка. Само један корак даље лежао је Краљевић Ђорђе, сав до грла затрпан рушевинама зида. Био је лицем окренут земљи и из потиљка лопила му је крв. Изнели су га пажљиво испод крша и лома, и повели ка аутомобилу. Али нису прошли ни неколико корака, а Краљевић Ђорђе је смејући се узвикнуо:

— Ето, кажем ли ја вама да аустријске гранате не могу ни да убију човека!…

Какве су ране?

У два аутомобила Краљевић Ђорђе са осталом четворицом господе пошао је на Теразије, да испере крв са рана. Свет у Кнез Михаиловој улици, опазивши окрвављеног Краљевића и храброг команданта дивизије, који важи као један од наших најумнијих војсковођа и најхрабријих српских официра, приредио им је бурне овације.

Пред „Руским Царем“ аутомобили су застали, те је Краљевић попио чашу воде, па су онда отишли у апотеку Викторовића где им је сам г. Викторовић указао прву лекарску помоћ.

Краљевић Ђорђе повређен је по потиљку, а око те ране више је сасвим ситних озледа. Кост је остала неповређена и рана не може имати никаквих компликација. Сем тога контузован је по десном рамену и мишици.

Командант Дивизије повређен је такође по потиљку. Повреда је лака. Чим му је испрана и превијена рана, командант је на своме аутомобилу одмах одјурио на позиције војсци, да настави свој посао.

И г. Влада Илић добио је рану и контусију у темењачи а сем тога једну расекотину у дну вилице.

Срећа у несрећи

Само срећи и правди, које су и у овоме рату, на српској страни може се захвалити што је овај догађај прошао без катастрофалних последица. Краљевић и његови пратиоци били су на рубу високог бедема кад их је захватила експлозија. Место да их баци напред у дубоки ров, у коме је била извесна смрт, силина је срушила зид и тај зид претрпао их је на самоме обронку спречивши тако да не падну.

Бог и српска правда тако су хтели!