Дан: 30. јул 1914.

Немци беже од Лијежа

Петроград, 29. јула.

Лијеж продужује упорну одбрану, ма да га опкољавају Немци, којима почиње оскудевати муниција. Француска влада подарила је белгиском краљу војничку медаљу за херојску одбрану Лијежа.

Петроград, 29. јула.

Лијеж продужује давати огорчен отпор против три немачка корпуса.

Двадесет хиљада енглеских војника искрцали су се у Остенде и Калеу, па су се одмах упутили у помоћ Белгијанцима.

Петроград, 29. јула.

Последњи телеграми јављају, да су Немци, после силних губитака напустили даље узалудно нападање на Лијеж.

Једна подла земља

Холандија је свечано изјавила, да ће сачувати најстрожију неутралност. Сад одједном она је изменила своје држање. Телеграм о томе гласи:

Петроград, 29. јула.

Холанђани су допустили немачким трупама да пређу преко њихове територије.

Пропао немачки план

Петроград, 29. јула.

Енглески војни ауторитети сматрају да, после неочекиваног успеха и отпора белгијанаца, немачки план, да одлучним ударом нанесу пораз Французима, има се сматрати као пропао. Лондонски финансијери тврде да Немачка није у стању водити рат дуже од 6 месеца.

На руско-немачкој граници

Петроград, 29. јула.

Немачки аероплани лете свакога дана у правцу Ковна.

У много пограничних села немачке регуларне трупе замењене су коњицом и пешадијом трећег позива. До сада на граници није било озбиљних сукоба, сем малих чарки које су врло честе.

Немачке трупе, које су раније биле расуте дуж границе прикупљају се све ближе руској граници у групама од два до три пука.

Турци у Тракији

Петроград, 29. јула.

Из Цариграда јављају, да се концентрација отоманских трупа врши у Тракији.

То ће им помоћи!

Петроград, 29. јула. — Задоцнио —

Немци су задржали руског министра просвете и 25 других чиновника при њиховом повратку у отаџбину.

Опасна посла!

Петроград, 29. јула.

Немачка средоземна ескадра добила је налог, да, у контакту са аустриском ескадром, нападне француску флоту.

Енглеска сувоземна војска

Петроград, 29. јула.

Енглеска је мобилисала до сада 200.000 војника, од којих су 20.000 искрцани у Белгију.

Двобој код Винче

У Београду чује се удаљена канонада

Јутрос у 7 часова и 45 минута почео је јак артилериски двобој између српске и аустриске артилерије код Винче.

Удаљена канонада још непрестано се врло добро чује у самом Београду.

Швапски монитори

Један потопљен и један оштећен

у артилериском дуелу, који је вођен око Београда од јуче по подне па ноћас до поноћи потопљен је један аустриски монитор а један је тешко оштећен.

У Котору

Последње вести из српске Боке Которске — Страшни дани у очи рата

Цетињски „Вјесник“, у своме броју од 16. јула, који је тек јуче стигао у Београд, описује овако страшне дане, што су их Срби у Боки Которској преживљавали у очи самога рата:

У Котору по целој Боки влада силно узбуђење.

У највећој журби врше се у огромном опсегу ратне припреме.

Војска се довлачи што на паробродима, што жељезницом до Зеленике, и размешта по разним позицијама.

Котор је препун војске. Над њим је проглашено ванредно стање. Ни двојица на улици не смеју да се састану. Трговина и јавни живот потпуно су стали. Врата на улазу у варош ноћу се затварају. Сваком без разлике забрањен је ноћу излазак из кућа. Сви путови закрчени су војничким колима, на којима се на разне стране превози војни материјал.

Више српских првака у Котору бачени су у тамнице. Неки су од њих затворени у тврђавама изнад града.

Војска је посела сву околину.

Мобилизација се врши, највећом брзином.

Пред закључак листа, — додаје „Вјесник“, — добили смо вест, да Аустрија врши у Боки и пограничним крајевима Херцеговине нечувена насиља над нашом браћом.

Жандари и војска све мушко становништво у маси терају из свих села по Боки што на пароброде, што пешке, и упућују пут Дубровника и даље на север. Ту наш народ чува војска као какве ратне заробљенике.

У Херцеговини је све угледније и боље бачено у тамнице, а остатак народа је војска дигла из домова и све потерала далеко од наше границе. Око робља су војнички кордони.

Борба дуж Саве

Артилериски двобој код Обреновца

Јутрос око 6 часова изјутра отпочела је између српске и аустриске војске борба преко Саве на дугачком фронту Обреновац—Остружница—Забрежје. Борба се већином води топовима.

Њихове штете

Аустријанац се жале на наше топове

У телеграмима Кореспонденц бироа, које објављују софијски листови, тврди се, да Аустријанци немају намере да бомбардују Београд него гађају само оне куће из којих се пуца на њих!

Поред тога, Аустријанци тврде да су они на својим мониторима и бродовима претрпели такве губитке у официрима и војницима, да морају да се свете.

Глад у Бугарској

Сачувала се од рата, али не и од невоља

(Извештај „Политици“.)

Софија, 27. јула.

Собрању је поднет хитан законски предлог о нормирању цена животним намирницама. Овим законом утврдиће се цене преко којих трговци не могу скупље продавати своју робу.

Мера је предузета на првом месту због општег европског рата, који је спречио довоз намирница са стране а затим због тога што ће овогодишња жетва у Бугарској врло слаба.

Аустријанце туку на свима странама. — Пораз под Берестечка. — Аустријски војници сами се предају

(Телеграм пресбироу)

Петроград, 29. јула.

Из Луцка (провинција Волинија) јављају, да је 26. и 27. јула, била борба између руских и аустриских трупа између Берестечка и Понајева. Одбијени Аустријанци повукли су се према Радзивилову, запаливши Броди, које су руске трупе по том заузеле и угасиле. Многи су рањени и заробљени Аустријанци одведени у Берестечко.

Непријатељ се лабаво борио, бацао оружје и војници су се драговољно предавали.

Бомбардовање которских утврђења. — Аустријанци и Муслимани бацају оружје и беже. — Освојења у Босни

Цетиње, 28. јула.

Црногорци су почели бомбардовати которска утврђења и заузели су Космак, Клобук и Корјени непријатељски губитци су знатни, међу којима су 12 заробљених војника и подофицира.

Једна непријатељска чета напала је на нашу караулу Плочу. Непријатељ је одбијен.

Крагујевац, 29. јула.

Један наш одред наишао је на 2000 мухамеданаца и непријатељских војника на Вихри, разбио их и натерао на одступање. Непријатељ је побацао део своје спреме и оружја.

Дана 26. јула дошло је до борбе код Бујуклића Аде, са које је непријатељ отворио снажну пешадиску и артилериску ватру, као и са своје обале на Дрини, северно и јужно од аде. Вероватно, да је овом ватром непријатељ припремао препад на нашу обалу. Наши су одговорили само пешачком ватром. Али она је била тако добра и тачна, да непријатељ не само што није покушао прелаз него се једва задржао на острву. Наше су трупе чуле немачке узвике непријатељевих официра: „Држите се још два часа!“ и јаук њихових рањених војника. Наше су се трупе држале одлично и гађале су веома храбро и присебно.

По извештајима добијеним из Босне, непријатељски војници не могу да издржавају маршеве и штрапаце. Велики део од њих остао је на путу.

Ваљево, 29 јула.

Дошло је до борбе код Вихара. Непријатељ је одбијен, и одступајући понео је собом мртве и рањене али је оставио један део спреме и муниције. Противник се повлачи ка Чајнини. Наше су страже заузеле села: Ванић, Маренић, Саковић, Леонић, Тупу, Кукавицу, Тодоровић, Саборак и Лештаре.

У Минхену обесили Србију! — Кроз Русију и Румунију

Г. Ђура Чакра, директор Земаљ. Банке, стигао је после 12-то дневног путовања из Карлсбада у Београд.

Он је путовао преко Берлина, где му се прикључило још 22 студента, Варшаве, Одесе па пролазећи Румунију прешао је у Србију преко Турн-Северина у Радујевац.

У Немачкој је приметио да Немци нису били ни најмање одушевљени да ратују за љубав аустријског ћефа и тамо се у незваничним круговима рачунало да до европског рата доћи неће — и зато се са нестрпљењем очекивао повратак цара Виљема, који је крстарио по Северном Мору разнорођења ради.

Као што се зна, мирољубиви Немци преварили су се у својим очекивањима.

Срби имају у затуцаним католицима Баварске своје највеће непријатеље. У Минхену они су, уз огромну хуку и буку, једну лутку, одевену српском ношњом, обесили уз вику да ће тако поступати са Србима, који су натрунили великој а скроз трулој аустријској царевини. Срби ђаци били су бивени и малтетирани и морали су да беже и да се крију да би избегли гнев разузданих маса.

Већ у Варшави наши су нашли на особито гостопримство. Чим се чуло, да су ту српски гости, који обилазним путем хитају својој домовини да ступе у војне редове, изазвало је код њих дивљење.

Неразумљиво је, изгледа, од куд неко може да хита тамо где га чека толика опасност, кад је могао наћи тако дивних изговора да својој дужности не одговоре.

Нашим ђацима дат је у Русији бесплатан подвоз од Варшаве до Одесе и од Одесе до румунског пристаништа до којег руске лађе стижу.

У Одеси, у једној кафани на кеју, наши млади студенти запевали су најпре српску па затим руску химну, што је Русе толико одушевило да су их одмах пригрлили и уз бурно весеље, уз небројно испијених флаша шампањца, задржали до саме зоре…

Румунији је такође велико одушевљење за Србе. Тамо се пронео глас да Аустрија нуди Румунији Крајински и Тимочки округ, ако би пристала да пропусти аустријску војску преко Румуније да Србију нападне… Шта је румунска влада на то одговорила не зна се… али се зна позитивно да нема ни једног Румуна који би хтео да прими тако малени дарак, кад за лојално држање према Русији и Србији има да му падне у недра цео Ердељ у којем живе милијуни Румуна…

Држање Србије у овим приликама изазива опште дивљење и Румуни не би хтели да буду лошији и мање великодушни него што су Срби њихови храбри и лојални суседи…

У Берлину био се пронео глас да је била велика битка код Шапца, и да је ту пало 2000 Срба а 4000 их је заробљено — што је изазвало велико одушевљење код Немаца — не толико због наше погибије, него због очекивања да ће се рат локализовати и брзо окончати.

Наши су рекли Немцима: Могло је и погинути 2000 Срба, али је лаж да их је 4000 заробљено! Срби се не дају заробљавати!

Како Аустријанци карактеришу наше држање.

(Извештај „Политици“)

Ниш, 29. јула.

Овде су стигли сигурни извештаји из Беча, да су аустријске војне власти на граничном фронту према Србији послале извештај у Беч, да се наше трупе на целом фронту најхрабрије држе и да им аустријске трупе нигде нису могле пробити фронт.

Русија се диви српској војсци

Петроград, 29. јула.

Саобразно одлуци, коју је донела Дума 26. јула, упућен је Српској Народној Скупштини овај телеграм:

„Русија прати са дивљењем славне подвиге српске војске, на коју је пао први непријатељев ударац. Дума је уверена, да ће уједињени напори Европе осигурати Словенима миран развитак“.

Поводом једног неозбиљног захтева

(Писмо из публике.)

У „Стражи“ под насловом „Наша општина“, „један потрошач“ санћим из сажаљења према сиротним сељанкама, које са тешком муком, физичким напрезањем итд. стижу пред ђерам општински те морају да плаћају трошаринску таксу, — позива војну власт да стане на пут овом „отимању“.

У данашње дане, које преживљујемо, врло је популарна ствар говорити против свих намета а нарочито против трошаринских такса, али како сваки свесан грађанин и потрошач града Београда зна врло добро да трошаринску таксу не плаћају у ствари сељанке, које долазе из околине, него потрошачи Београђани, којима се наплаћена такса у цену животних намирница урачунава — то би се преко поменуте жалопојке могло ћутке прећи, да не постоји потреба да се нарочито истакне да се наплаћеном трошарином општина користи данас једино у том циљу да ублажи велике беде оних општинских невољника, који немају средства да подмире своје најпрече животне потребе, јер су им храниоци под оружјем…

Ставите дакле на вагу с једне стране сељанку, које има нешто па доноси да продаје, и с друге стране сироту Београђанку која нема чиме шта да купи и очекује милостињу од општине, пак ћете видети да се наплаћивањем трошаринске таксе — не отима.

Шта је било са сремским Србима? — Густ вео над аустријским злочинима

Јуче се навршило петнаест дана од како је Аустрија заратила против Србије. За то време сваке ноћи ускаче на нашу обалу по неколицина тобожњих бегунаца из Срема за које се одмах утврђује, да су аустријски војни шпијуни. Што је најглавније, ни један од њих није из Срема нити из ма кога пограничнога краја већ из горње Угарске, Галиције и Аустрије.

Од Срба из Срема није успео да ускочи у Србију ни један једини човек. А какве дане они сада преживљују може се слутити по ономе што се дешавало у очи самог рата. Путници који су тих дана журили у Београд виђали су на железничким станицама кроз Хрватску и Срем читаве стотине Срба, људи и жена, окованих у ланце и под силном стражом.