Живот у Београду

Неколико цртица из последњих ратних дана

Да продужимо доношење безначајних па ипак карактеристичних цртица, које би као требале да мало разгале оне, што су напустили Београд, а као мало и нама у Београду да прекрате време.

Бап пред сам рат чувена Шишкова механа на Теразијама преустројена је да буде модерна и као нека замена за чувену Урошеву Пивницу која се упокојила.

Отуда су сада за време рата остала тамо два келнера и један велики штампан јеловник, на коме има чак и „табл дот“. Они, што су остали, можда нису баш много писмени, али су умешни па су умолили једног писменог обешењака, да им „испише јеловник“. Тако је ономад у јеловнику стајало:

  1. „Чорба от парадајз с пиринач, ама пиринач данас нема јербо су због лумбардовање све бакалнице затворене“.
  2. Свињски ђувеч брез месо, због што не могаде да се дође до кланицу, јер као што сваки зна, јуче је било јако лумбардовање.
  3. „Пасуљ с ринфлајш“.
  4. „Кајгана од тазе сељачка јаја“.

Већ смо прошли пут поменули велику приврженост, коју према нама заосталима показују масе бува, што нису могле стати у возове за унутрашњост.

Отуда је дрогерија Бели Орао препуна света разна пола и узраста, који пазари прашак за буве. Те већ иде тако далеко, да симпатични шеф дрогерије, г. Илија, још с врата пита:

— За колико желите прашка за буве?

Ту у дрогерији жали се један нервозан стари господин:

— Дању Швабе и муве, вечером Швабе и комарци, ноћу Швабе и буве, па просто: човек никад мира нема!