Прошле ноћи наше предстраже у хватиле су једно лице, које је на чамцу прешло Саву и искрцало се код купатила.
Саслушано, ово лице. које има тип мађарског еврејина, изјавило је, на немачком језику, јер српски, вели, не зна ни једну реч, да се зове Милан Богосављевић, син оца Србина, који се оженио Јеврејком, али се пре две године убио из разлога њему непознатих.
Дошао је, рече, у Србију, јер није могао да трпи гонења којима је био изложен због његове народности, и што жели да ступи у редове српских бораца. За својега оца вели да је рођен тамо негде између Београда и — Ниша.
У Београд се упутио из Беча; стигавши у Н. Сад, он је наставио путовање до Земуна, ту су га, вели, претресли, и одузели му све хартије, па наредили да се сутра дан јави својој команди. Одмах наступајуће ноћи крене се дуж дунавске и савске обале не би ди нашао неки чамац да се превезе у Србију; и збиља, на савској обали наиђе на чамац, и још троицу њих, који су у истом циљу шетали на истој обали. Ови се, сва четворица, укрцају у чамац и нико их за време целе њихове ноћне екскурзије није приметио, и тек кад су били на половини пута пушке са аустриске стране припуцају, на што она 3 лица, њему непозната, поскачу у Саву, а он сам легне у чамац и повери се струји да га пренесе на српску обалу.
Приспевши на обалу, тако прича, наш драги незнани Милан Богосављевић, одмах је тражио од страже да га воде официру…
Али Милан заборави да изјави и то да је нашем стражару код купатила понудио пет круна да га пропусти да иде у варош…
За своја три друга, којима не зна имена, јер их је тада при месечини први пут видео својега века, рече, да су се вратили на аустријску обалу, затим, у другом исказу да су препливали на српску обалу; — наше патроле нису могле да пронађу ове „добровољце“ те има разлога веровати да је и ово једна шпијонова лаж, исто тако као и све оно што је о себи исказао.
Војне власти предузеле су истрагу па ће по закону поступити, у толико лакше што ватрени Србин „Милан Богосављевић“ није видео ни једног аустријског војника на граници, нити је приметио ма какву непријатељску акцију с оне стране Саве, о којој би било вредно рећи коју реч.
Милан има меке руке, које нису радило тешке послове, али то долази отуд, што је он, вели, по занату келнер.