Аустрија жели мир
(Извештај „Политици“)
Ниш, 30. јула.
Према овде добијеним извештајима из Беча, аустријска влада, која је изазивач европског конфликта, налазећи се пред поразима на свима странама, намерава да предложи ратујућим странама споразум за мир, као своју жељу.
Очекује се у томе смислу нота аустријске владе.
Једна значајна изјава генерала Оранског
Једну групу наших резервних официра, које је објава рата затекла у Немачкој и који су похитали преко Русије у домовину, примио је у Варшави шеф тамошњег ђенерал-штаба генерал Орански.
У тој посети, у којој се, наравно, разговарало искључиво о рату и ратним припремама, генерал Орански изјавио је нашем резервном пешадијском капетану г. Васи Н. Вулковићу:
— Русија је неисцрпна. Она има сто осамдесет милиона становника. И ако би каква сила уништила сву нашу мобилисану војну снагу до последњег човека, ми би били у стању да одмах мобилишемо још једну толико исто велику војску. Али те силе нема!…
Талијански разлози за неулазак у рат
Италија је и по други пут, на питање Немачке и Аустрије, с којима је била у савезу, изјавиле да ће у овоме европском заплету остати неутрална. Ноту, којом је одговорила својим дојучерањим савезницима и коју је саопштила силама, издала је у виду коминикеа, који су штампали сви италијански листови.
Ево како Италија образложава своју садању неутралност:
Тројни савез (која су чиниле Немачка, Аустро-Угарска и Италија) по своме тексту и смислу, јесте савез за одбрану (дефанзиван), а не савез за напад. Према томе, Италија би била обавезном да испуни своје савезничке дужности да је која трећа сила напала на коју силу тројног савеза.
Међутим, кад је Аустро-Угарска поднела ултиматум Србији, са захтевима који унижавају једну независну државу, она је о томе своме поступку само накнадно известила своју савезницу Италију, а није се пре тога о томе споразумевала, нити је од ње тражила мишљење. Значи да је била решена да ради сама, па према томе има да сноси сама и последице од тога свога поступка.
Аустро-Угарска је тако исто објавила рат Србији и о томе свршеном факту накнадно известила Италију, чије мишљење претходно није тражила: Аустро-Угарска је, дакле, нападач а није ни од кога била прва нападнута.
Тако исто, Немачка је предала познати ултиматум Француској и Русији, после кога је, следовала објава рата, а о томе је по примеру А.-Угарске, накнадно известила Италију, којој намере Немачке претходно нису познате.
Из свега излази да за Италију није до сада наступио casus foederis, и она себе не сматра обавезном да, у духу и смислу уговора о савезу, помаже своје савезнице, Немачку и Аустро-Угарску, које су саме изазвале конфликт, и зато ће Италија остати строго неутрална у току европског рата, остављајући себи право да се накнадно определи, ако би и у колико њени интереси с ма које стране били угрожени.
Као што се види, разлози са којих је Италија решила да се држи неутралности, пуни су здраве логике и почивају на тексту уговора о савезу.
На поновљено тражење, Немачке, кад је у европски конфликт ушла и Енглеска, да Италија помогне своје савезнике, пошто је сада наступио casus foederis, јер је Енглеска објавила рат Немачкој, т. ј., прва загрозила савезници Италије и напала је, Италија је одговорила: да је поступак Енглеске природна последица акције Немачке, која је повредила неутралност Белгије, која је међународним уговорима била гарантована од свих великих сила, па и од Немачке. Према томе, Италија и у овој прилици налази да није наступио тренутак да испуни своје савезничке обавезе.
Сви талијански листови донели су овај коминике талијанско владе.
Први рањени официр у српско-аустријском рату. — Високо одликовање
Пешачки поручник Михаило Куртије, који се одликовао и на Једрену, показао је у рату са Аустријом ретку храброст. У овом новом рату поручник Куртије је пао као први наш рањени официр.
За ту храброст престолонаследник регент Александар унапредио је и одликовао поручника Михајла Куртија Карађорђевом Звездом с мачевима и упутио му писмо у коме му честита на јунаштву и на рани.
Поред писма и одликовања престолонаследник му је послао и капетанске еполете.
Једно наређење Министра Војног
Министар Војни издао је војним властима ово наређене:
„Водим строго рачуна, да са при лиферацијама не дешавају неправилности, неисправности и злоупотребе; зато, све што се за војску набавља, да се врши комисијски и то строго по мустри или уговору.
Увек у комисије за чланове одређивати државне чиновнике.
Чланове комисија, који се покажу неисправни, одмах оптужити за војни суд, а одмах о томе известити Министра Војног, који ће наредити потребно.
У овим озбиљним тренутцима, у којима се налази наша земља, према неисправним лиферантима и члановима пријемних комисија треба бити немилосрдан“.
Ову наредбу Министра Војног треба нарочито истаћи.
Како су они „ушли“ у Београд
Аустријанци су преплавили свет телеграмима о свом уласку у Београд и својим великим успесима над Србијом. Били су обманути чак и париски листови.
„Матен“ саопштава депешу коју су „Келнске Новине“ добиле из Земуна. У томе телеграму овако се описује победоносни улазак аустријске војске у Београд:
„У тренутку када су 44. и 63. пук ћесареве војске улазили у престоницу Србије, нису нашли пред собом никога осим председника београдске општине, који је био остао као представник свих власти, и триестак грађана.
Све остало становништво било је напустило варош…“
Тако Швабе пеглају!
И Немци се угледали на Аустријанце
Немачке власти у Брегенцу на Боденском Језеру учиниле су једно херојско дело потпуно достојно аустријске полиције.
У зору !4. јула немачке власти у Брегенцу скинуле су са воза и ухапсиле ове наше Београђане: г. г. Вељу Ристића, апелационог судију; Симу Шевића, инспектора Железничке Дирекције; Михаила Голубовића, правобраниоца Управе Фондова; др. Милорада Радуловића, секретара Берзе; Милана Урошевића адвоката, његову госпођу и г-ђу Зору, жену г. Боже Матовића, чиновника железничке Дирекције.
После дугог саслушавања и малтетирања г. Урошевић, као болестан и обе госпође пуштени су а сви остали побројани Београђани задржани су у баварском ропству.
Треба знати, да Немачка тада још није била ни у каквом рату и да је напала на мирне путнике који су се враћали са лечења из Карлсбада.
А како ми још и данас поступамо према немачким поданицима!
Колика је пруска коњица
Телеграми из Петрограда саопштавају да на аустријској немачкој граници стоје две стотине козачких пукова, затим сви остали руски улански, хусарски и гардијски коњички пукови.
Сви ти пукови чекају само команду, па да залазе и напоје своје коње на Дунаву и на Рајни.
Ко је Павле Миљуков
Када је прошле године отпочео српско-бугарски рат, познати Павле Миљуков у своме листу, петроградској „Речи“ био се свом снагом бацио на Србију. Ни један од бугарских заштитника није се био спустио на такве клевете против Србије као Миљуков, нн један нас није тако бестидно денунцирао као он.
Рекло се: Миљуков је и сувише велики бугарски пријатељ и зато претерује према Србији. Ми смо, међутим, тврдили да је Миљуков тип најовејанијег неваљалца и сад се то очигледно потврдило.
Чим је избио руско-аустријски сукоб Миљуков је у својој „Речи“ почео правити такве смутње, да се одмах видело, да је он у аустријској служби. Због тога је царска руска влада донела одлуку којом је забрањено даље излажење „Речи“.
Али ни то није све. Према последњим телеграмима из Петрограда Миљуков ће бити и ухапшен, јер су против њега утврђена факта која несумњиво утврђују његову шпијунску душу.
Ко зна до чега ће још доћи у Берлину
(Телеграм пресбироу)
Петроград, 29. јула.
Путници, који долазе из Берлина, причају да је тамо велико врење. Наиме, дошло је до манифестација против цара и престолонаследника у најважнијим улицама престонице.