Садржај

  1. Французи у Елзасу
  2. Освојење Колмара
  3. Белгијанци су непобедни
  4. Руска напредовања
  5. Блокада црногорске обале
  6. Француско-аустријски рат
  7. Пред велике битке
  8. Одјек рата у Африци
  9. „Гебен“ и „Бреслава?“
  10. Жртве рата

Французи у Елзасу

Берлин, 27. јула.

(Из званичног немачког извора).

Непријатељ, који се креће од Белфора ка горњем Елзасу, налази се код Милуза.

Његове су трупе, вероватно, састављене из седам корпуса и једне дивизије, која припада белфорском гарнизону. Наше су трупе потисле непријатеља са једне јаке позиције на југ. Наши су губици незнатни, а непријатељски су велики.

Освојење Колмара

Париз, 26. јула.

Французи су заузели Колмар.

Колмар је главна варош у немачкој провинцији Горњем Елзасу и приликом пописа од 1910 године имао је 48.808 становника. У њему постоје: велики гарнизон, апелациони, првостепени и трговачки суд, гимназија, два католичка учитељска семинара, катедрала; многе предионице, ткачнице, кожарске фабрике. Сем тога чувен је са производњом дувана и штаргле.

Белгијанци су непобедни

Петроград, 29. јула.

Тврди се, да Белгијанци, услед бројне надмоћности Немаца, нису могли ове да спрече да уђу у Лијеж. Немачке трупе прошле су између форова, који су још увек у рукама бранилаца вароши. Улице Лијежа и околина вароши пуне су немачких лешева. Тврди се, да су борбе биле тако исто крваве као и велике битке за време руско-јапанског рата. Детаљи, који се односе на последње вести, недостају.

Руски цар упутио је телеграм белгиском краљу, у коме изражава своје дивљење храброј белгиској војсци.

Руска напредовања

Петроград, 30. јула.

Главни Генералштаб објавио је овај комунике:

Руске су трупе пронашле 33. регименту аустриске народне војске и 13. бригаду копљаника, који су се били ушанчили у Золдачи и Радзивилову, близу Збораје. Руси су потпуно потукли једно одељење копљаника. Остатак непријатељских трупа побегао је у нереду.

Наше су трупе исто тако напале на један полу-ескадрон копљаника 12. регименте, који је био прешао руску границу код Волочиска. Непријатељ је оставио на терену 16 мртвих; заробљени су један официр и три војника.

Више Дњестра Руси су напали 8. регименту аустриских копљаника. Има десет непријатељских војника мртвих.

Али до сад није било ниједне веће битке на аустро-руској граници.

Блокада црногорске обале

Беч, 27. јула.

Објављена је блокада црногорске обале; лађе пријатељских и савезничких држава добиле су рок од 24 часа да могу напустити црногорске воде. Блокада је саопштена страним дипломатским мисијама.

Француско-аустријски рат

Петроград, 29. јула.

Француска је објавила Аустрији рат.

Париз, 30. јула.

Аустро-угарски амбасадор напустио је Париз синоћ, у шест часова и 30 минута вече.

Пред велике битке

Париз, 30. јула.

Листови јављају, да, пошто су се састале француске, белгиске и енглеске трупе, предстоји велика битка. Бриселски вечерњи листови јављају, да су Немци пустили у слободу председника општине вароши Лијежа као и епископа. Јављају из Марсеља, да су се француске колонијалне трупе искрцале и да су се упутиле ка Горњем Елзасу.

Одјек рата у Африци

Лондон, 30. јула.

Једна енглеска крстарица порушила је радиотелеграфску станицу у Даралсерену, на афричком истоку.

„Гебен“ и „Бреслава?“

Атина, 30. јула.

Немачки ратни бродови „Гебен“ и „Бреслава“ ушли су данас по подне у Дарданеле.

Атина, 30. јула.

„Гебен“ и „Бреслава“ укотвиле су се у Нагаре. Према турским вестима, Турска је купила ове две лађе и оне већ контролишу стране трговачке лађе при прелазу кров Дарданеле.

За ова два брода било је јављено, да их је енглеска флота заробила.

Жртве рата

Петроград, 30. јула.

Дана 26. јула Аустријанци су бацили у ваздух један стуб моста на реци Зборич.

Железничке станице Илеве и Парцин, у Источној Пруској, запаљене су.