Одзив на аустријску мобилизацију
Мобилизација је у Аустро-Угарској показала страховите резултате.
Одзив је био више него слаб. Од пола милиона војних обвезника, који се налазе у Америци, није се вратио скоро нико. Из других иностраних земаља дошло је такође врло мало обвезника.
Због тога фактички број мобилисане аустро-угарске војске износи много мање него што се то на хартији рачунало.
Освојење Сухе Горе и Игришта. — Порази аустријских трупа. — Вандализам над српским учитељем
(Званичан извештај).
Крагујевац, 31. јула. 10 с. пре подне.
Наше трупе заузеле су Суху Гору и Игриште. Непријатељ је покушао да поврати Суху Гору, али му је напад одбијен. Непријатељ се утврђује на Голешу и Јаловику, а тако исто и Бујаку, према Вихри. Један непријатељски батаљон напао је на један наш вод трећег позива на Вихри. И овај је напад одбијен; муслимани, аустриски добровољци, већ су изгубили веру у себе и Аустро-Угарску, те бацају оружје.
У Груду су непријатељски војници посули петролеј по поду куће тамошњег српског учитеља Манојла Илића, кога су са сином ухапсили и, пред вриском учитељеве жене и деце, запалили кућу, пре но што су деца била изашла из куће. Долазак српских војника прекинуо је варварско задовољство углађених Бечлија, који су пред нашима брзо уступили.
Дана 28. јула у подне једна непријатељска чета пребацила се једном дереклијом на Самуровића Аду, а била је потпомогнута ватром друге две до три чете. Наши четници, много слабији, водили су борбу до 3 часа и 30 минута по подне, и одбили су непријатељски напад са великим непријатељским губицима. Од непријатељске заштитнице, јаке 40 до 50 људи, није остало више од 5 до 6 људи. Непријатељ није стигао ни да понесе своје мртве, него их је бацао у Дрину.
Истога дана увече непријатељ је понова покушао напад. Наша посада пустила га је да приђе на блиско одстојање, а потом га бомбама одбила; једна бомба пала је у саму дереглију.
Аустрија је гурнула Словене на Србију
Из Беча су једнако претили Србији да ће је тући словенским пуковима. Према вестима немачких листова, изгледа да је Аустрија одиста упутила против Србије корпусе у којима служе поглавито Словени.
Јер, како берлински листови јављају, на српску и црногорску границу послати су ови корпуси:
Тих осам корпуса (сваки по 50.000 војника номинално) били су у почетку истакнути против Србије и Црне Горе. Међутим сада су неки од њих повучени журно на руску границу.
⁂
Аустрија је правила овакав рачун:
— Ако наши словенски пукови победе Србију, онда нема шта да се брине. Али ако Србија потуче њих, онда ће код тих аустриских потучених Словена остати страшна мржња на Србију.
Рачун без крчмара!
Ниш, 30. јула.
Српско Друштво Црвенога Крста уложило је у Женеви код Међународног Одбора Црвенога Крста, протест због тога што Аустријанци, у своме лудом пуцању на Београд нису штедели ни Црвени Крст.
Као што је познато, једна аустријска граната и један шрапнел пали су на просторије Српског Црвеног Крста.
Аустријски официр у Београду. — Открива се тајна сарајевског атентата
Петроградска Телеграфска Агенција добила је од Пресбироа из Ниша извештај, да је у Београду ухапшен аустријски резервни официр Малобабић.
За њега се утврдило да је стајао у служби аустријске шпијунаже у Србији и да је био у тесној вези са убиством Фрање Фердинанда и његове жене.
Поводом смутљивачких прича београдских бегунаца
Г. Милан Вапа, индустријалац из Београда, замолио нас је, да преко „Политике“ објавимо ово његово писмо :
Кукавице, које су побегле из Београда и које су из кола викале београдским улицама: „Бежите, побиће вас“, да би оправдало то своје неваљало бегство разнеле су својим прљавим устима масу лажи које су узнемириле земљу, како је Београд сав у пламену, и небројено клевета и измишљотина, које су узрујале сроднике, пријатеље и познанике нас, Београђана.
Тако су ти смутљивци употребили и моје име причајући да сам ухваћен у шпијунажи и да сам стрељан на Торлаку. Моји пријатељи могли су одмах и сами знали, да је то једна нитковска измишљотина. И што ја сада ово објављујем није било потребно да чиним због њих и мојих многобројних поштованих муштерија, него да жигошем прљаве душе тих београдских бегунаца и да опоменем наше суграђане да се клоне њих и њихових прича.
Што се нас Београђана тиче, можда је и срећа што је у овим мучним данима нестало таквих типова из наше средине. Јер кад су они тамо, ван домашаја ратно ватре, способни за такве кукавичлуке и гадлуке, ко гарантује да они овде у Београду не би први истакли беле барјаке?
Ми смо ипак срећни, што њима страх није толико поткресао ноге, да остану у Београду, те је тако наша војска спасена једно срамоте а ми једног неваљалог шљама.
Аустријско посланство није пусто
Чим су се чланови аустријског посланства иселили из Београда и чим су прекинути односи, зграда тога посланства престала је уживати екстериторијалност. Она је постала обична кућа и због тога је било наређено, да се сви иселе.
Међутим, прекјуче је неочекивано из аустријског посланства излетео један голуб и полетео је право ка Земуну. Овог голуба су одмах многи приметили, али је нарочито пало уочи то што он лети преко Саве — јер тице као што је познато — осећају пуцњаву, грмљаву и сваку опасност у ваздуху, па лете на сасвим другу страну.
Мало после извршен је претрес у згради бившег посланства и тамо је ухваћен црквењак католичке капеле. Са збуњен он није знао објаснити своје присуство у тој згради.
Грчка влада се саветује са политичарима, да ли да остане неутрална
(Телеграм Пресбироу)
Атина, 31. јула
Грчка влада саопштила је своју одлуку, да је решила да остане неутрална све док грчки интереси не буду угрожени. Ипак, с погледом на ситуацију, влада је предложила краљу, да се индивидуално припитају сви ранији шефови кабинета, пошто прилике не допуштају јавно дискутовање пред Скупштином.
Краљ, делећи потпуно Веницелосово гледиште решио је да саслуша шефове странака.
Атина, 31. јула
Господин Страј, министар спољних послова, позвао је бивше председнике министарског савета на састанак, који ће бити данас, у четвртак, у Скупштини.
Апел београдског општинског суда
Председник суда општине београдске г. Ђорђе Несторовић упутио је овај проглас на добре људе у Београду:
Суд општине београдске позван је да се у овим ратним данима постара за издржавање сиротиње. Али налазећи се још пре рата у новчаној оскудици, општина није у стању да одговори овој хуманој дужности. Она, шта више, није у стању да плаћа ни своје службенике, јер су трошарински приходи ништавни а кланични приходи су готово никакви. Свет налази да у ово ратно доба не треба општини ништа да плаћа.
Стога суд Општине Београдске узима слободу обратити са на београдске добре и имућне грађане да варошку сиротињу помогну у овим тешким данима. Сваки, и најмањи, прилог биће примљен са највећом захвалношћу. А у своје време објавиће се имена свих тих приложника.
Прилози се могу слати непосредно суду а тако исто и образованом одбору у коме су: г.г. Младен Боторић, кмет; Софроније Јовановић, индустријалац, и Таса Милојевић, инжењер и општински одборник.
⁂
Општински суд сада се налази у Згради основне школе у Макензијевој улици, преко пута кафане „Нови Београд“.
Страховита погибија аустријске војске
(Извештај „Политици“)
Вел. Градиште, 1. августа.
Јуче су наше трупе страховито потукле Аустријанце, који су покушали да се искрцају на нашу обалу.
Велики број Аустријанаца остао је мртав на нашој страни. Остало је и доста оружја.