Са нашег ратишта

Освојење Сухе Горе и Игришта. — Порази аустријских трупа. — Вандализам над српским учитељем

(Званичан извештај).

Крагујевац, 31. јула. 10 с. пре подне.

Наше трупе заузеле су Суху Гору и Игриште. Непријатељ је покушао да поврати Суху Гору, али му је напад одбијен. Непријатељ се утврђује на Голешу и Јаловику, а тако исто и Бујаку, према Вихри. Један непријатељски батаљон напао је на један наш вод трећег позива на Вихри. И овај је напад одбијен; муслимани, аустриски добровољци, већ су изгубили веру у себе и Аустро-Угарску, те бацају оружје.

У Груду су непријатељски војници посули петролеј по поду куће тамошњег српског учитеља Манојла Илића, кога су са сином ухапсили и, пред вриском учитељеве жене и деце, запалили кућу, пре но што су деца била изашла из куће. Долазак српских војника прекинуо је варварско задовољство углађених Бечлија, који су пред нашима брзо уступили.

Дана 28. јула у подне једна непријатељска чета пребацила се једном дереклијом на Самуровића Аду, а била је потпомогнута ватром друге две до три чете. Наши четници, много слабији, водили су борбу до 3 часа и 30 минута по подне, и одбили су непријатељски напад са великим непријатељским губицима. Од непријатељске заштитнице, јаке 40 до 50 људи, није остало више од 5 до 6 људи. Непријатељ није стигао ни да понесе своје мртве, него их је бацао у Дрину.

Истога дана увече непријатељ је понова покушао напад. Наша посада пустила га је да приђе на блиско одстојање, а потом га бомбама одбила; једна бомба пала је у саму дереглију.