Политика 1904

Дан: 9. август 1914.

  • ✝ Пије Десети

    Прошле ноћи умро је врховни поглавар католичке цркве

    (Телеграми Пресбиро-у)

    Рим, 30. јула.

    Папа Пије Десети умро је ноћас.

    ⁂

    Наследник великог дипломате Лава Тринаестог, папа Пије Десети оставља тако исто лепу успомену и у цркви чији је врховни поглавар био и код држава са којима је имао тако многобројних веза и послова.

    Што се нас Срба тиче, Пије Десети остаће у вечитој успомени као папа који је успео, после толиких векова, да успостави везе између Србије и католичке цркве. Конкордат са Србијом Пије Десети је потписао на месец дана пред своју смрт.

    Као највероватнији његов наследник може се узети Мери дел Вал, ма да он због своје одлучности није много омиљен међу кардиналима.

  • У Софији

    Влада сматра да је крунско веће непотребно

    Софија, 7. августа.

    Издано је полузванично саопштење, у коме се каже, да међународна ситуација не задаје Бугарској нимало страха од какве непосредне опасности.

    Са тог разлога Председник Министарског Савета није тражио од краља да сазове Крунин Савет, који су захтевали шефови опозиције.

  • Заробљеници у Нишу

    Како су дочекани први аустријски заробљеници у Нишу

    Ниш, Среда

    Јуче су спроведени у Ниш први аустријски заробљени војници и подофицири. Официри су задржани у Ваљеву.

    На нишке улице биле су се слегле масе света, као што се никада не памти. Цело варошко становништво, они који су од почетка рата склонили у Нишу, Београђани — добеглице (како их званично назива општина нишка) сељаци из околних села, па чак и чланови дипломатског кора били су се стекли на улицама да виде прве заробљенике „силне“ Аустрије која се спремала да за пет дана умаршира у Ниш.

    Крај Нишаве и око уласка у градску тврђаву све ограде, сви кровови сва дрвета били су начичкани светом. Војници и жандармерија једва су одржавали ред.

    Кад су наишли заробљеници — две стотине четрдесет њих — свет се усколебао. Утисак од дивљаштава, које је аустријска војска починила по Подрињу и Мачви, био је толико свеж, да су раздражени хтели линчовати заробљенике. Жандарми и друга стража успели су да их заклоне. После се свет стишао и заробљеничка поворка наставила је на миру пут у тврђаву.

    Заробљеници су ишли утучени, оборене главе. Страх и муке што су их претрпели били су јасно исписани на њиховим лицима. И кад су се изгубили испод градске капије свет је још дуго био на улицама и радосно коментарисао последње догађаје и данашње вести са Дрине.

    ⁂

    Заробљеница су кроз град спроведени у градско поље. Успео сам да разговарам са некима од њих. Већина су Словени, подофицири су им Мађара, Пољаци и Чеси а официри су им били Немци.

    — Имали смо да бирамо ропство или смрт, рекао ми је један од њих. Јер пред нама је била српска војска а иза нас су били мађарски пукови, који су имали наредбу да нас убијају ако се само окренемо да бежимо.

    — Ја ништа не жалим, рекао ми је други, један занатлија из Новога Сада. Ми смо своја пребринули. И ја вас уверавам, да би многи и многи аустријски војници пристали да деле нашу судбину.

    Из разговора са свима добио сам утисак, да је у аустријским војном редовима већ настало расуло и да је сва њихова војска резигнирана. Оскудица у храни била је врло велика, али је спрема иначе добра.

    ⁂

    Пошто велике партије заробљеника имају тек да стигну, то је образована нарочита заробљеничка команда. Њено седиште није у Нишу.

  • У Тракији

    Паника у новим бугарским крајевима

    Софија, 6. августа.

    Из Ђумурџане, Дедеагача, Ксантија, Суфлија и осталих већих места у Новој Бугарској стижу вести о паници која је обхрвала тамошње бугарско становништво поводом гласова, да ће Турци упасти у тај део Тракије.

    Хасково, Свиленград (Мустафа Паша), Станимака и цела стара погранична зона пуне су бегунаца. Чује се, да су пре пет вечери и многи чиновници из околине Ђумурџиме и Димотике умакли из својих службених места бежећи за Пловдив, али су још у путу враћени.

    Влада је издала наредбу, да се обзнани становништву Нове Бугарске како нема никакве опасности. Међутим, према аутентичним извештајима, узбуђење у тим крајевима није се ни најмање стишало.

  • Зликовачки упади

    Арнаути покушавају нове упаде и нове пљачке. — Напад на српску зграду

    Ниш, 8. августа.

    Стигли су извештаји, да су десет оружаних Арнаута прешли из Албаније и отерали из села Дуфа 45 грла говеди. Наређена је за њима потера, која је после пушкарања успела, спасти половину стоке, а остало су Арнаути претерали преко границе.

    Дана 6. ов. м. око 9 и по часова у вече непознати зликовци Арнаути привукли су се селу Бистри и осули ватру на српску зграду, па том приликом кроз призор ранили два жандарма. Жандарми су предузели потеру.

    Предузете су мере да се стане на пут овим узнемиравањима која ће бити најенергичније сузбијена.

  • Срушена пумпа

    Један успех српске артилерије. — Наше извиднице у Срему

    Овако исто као што су српску православну цркву у Купинову изабрали за своју митраљеску позицију, тако су Аустријанци и пумпу за исушивање Срема (према селу Јакову) употребили у борби против нас. —

    Та пумпа израђена од армираног бетона била је Аустријанцима врло згодно склониште из кога су тукли наше трупе. Али је сад нашој артилерији пошло за руком да сруши и ту пумпу. Чим је пумпа начета Аустријанци су се дали у бегство оставивши сву своју војну опрему коју су наши онда покупили.

    Наше извиднице на неколико места прешле су Саву и вратиле се неузнемирене у своме извиђању. Аустријске трупе утекле су од Саве, и кад чују шта је било у Подрињу ко зна где ће се зауставити.

  • Ниш — Брисел

    Поздрав Нишлија белгијској војсци. — Одговор краља Алберта

    Ниш, 7. августа.

    Председник нишке општине г. Петар Станковић упутио је Његовом Величанству краљу белгиском овај телеграм:

    Његовом Величанству Краљу Белгије — Брисел.

    Грађани града Ниша у Краљевини Србији, усхићени храброшћу, јунаштвом и пожртвовањем славне белгиске војске у борби за слободу и права човечанства, хитају да Вашом Краљевском Величанству, вашој краљевској влади и јуначкој белгиској војсци поднесу најискренија честитања и своје дубоке симпатије.

    У име грађана Ниша председник општине

    — Петар Станковић

    Од шефа кабинета белгиског Краља стигао је овај телеграм:

    Краљ је био веома дирнут вашим телеграмом и Његово Величанство наређује ми, да у његово име, срдачно захвалим вама, као и свом становништву града Ниша на његовим симпатијама за Белгију.

  • Око Оршаве

    Састанак аустријско-румунске комисије. — Неутрална зона

    Кладово, 8. Августа.

    Дана 6. овог месеца састала се анкетна румунско-аустријска војна комисија у Верчерови поводом повреде границе од стране аустријских трупа 5. ов. м. Мешовита комисија утврдила је, да повреде није било, али је утврђена неутрална зона за 50 метара од румунске границе.

  • Потера

    Чиновницима и службеницима општине београдске и војним властима

    Суд београдске општине позива све оне своје чиновнике и службенике који су се удалили из Београда, а нису распоређени на војне дужности, да се најдаље до 15. овог месеца закључно јаве на службу у Београд. Ко се после овог рока не јави, као и не оправда досадање осуствовање од дужности, биће отпуштен из службе.

    Нарочито се умољавају војне станице, окружне команде и друге војне власти код којих су се, и ако нераспоређени, јавили извесни општински чиновници и службеници, само да би своју службу у Београду избегли, да све такве чиновнике и службенике разреше од војне дужности, пошто општина београдска у ово време, кад су јој чиновници најпотребнији, оскудева и у најнужнијем особљу.

  • Поштанска служба

    Отпочео је саобраћај са иностранством. — Упутнице, аманети и препоручена писма

    Од 1. августа ове године до даље наредбе, наше поште вршиће, по унутрашњем саобраћају, целокупну поштанску службу, осим службе упутница, путем телеграфа, и приватних пакета; а у односу са иностранством примаће просту кореспонденцију и, на одговорност пошиљаоца, препоручена писма, и вршиће упутничку службу. Служба поштанских пакета, новчаних писама и групова за иностранство обустављена је.

    Изузетно неће се примати упутнице за Турску зато што је она отказала ову службу, За Русију и Енглеску почеће се примати упутнице кроз неколико дана.

    За Аустрију, Угарску, Босну и Херцеговину и Немачку прима се само проста кореспонденција.

    Већ осам дана уведен је поштански саобраћај на свима железничким пругама, а тако исто осигуран је пренос поште и на свима сухоземним линијама.

    Са Београдом успостављена је стална поштанска веза, и београдска пошта врши сада писмоносну службу, а за који дан одобриће јој се да прошири круг рада.