Под овим насловом „Русија“ доноси овај чланак:
Како стоје стране државе према руско-јапанском конфликту? Ово питање у сада већ узмућеном времену има веома велико значење.
Државе, које нису заинтересоване у стварима Далекога Истока, наравно, могу само са страхом гледати на могућност нарушења општега мира. Један данашњи телеграм из Рима саопштава, да су и краљ и политички кругови поражени вешћу о прекиду дипломатских односа између Русије и Јапана. Врло је вероватно, да су такве исте осећаје имале и друге државе европске, које немају непосредних веза са азиским Истоком. Економски живот у садашњости тако се компликовао, узајамни трговачки односи свих делова света тако су се испреплетали међу собом, да рат између Великих Сила, ма где да букне, мора бити рефлекс међународне трговачке размене, и мора бити од штете по сваку ратничку државу, по сваки народ.
Услед руско-јапанског сукоба већ сада су опале вредности свима хартијама на берзама, дакле, капитали, који припадају свима државама, негде мање негде виши, али су се ипак смањили.
Различни су односи према руско-јапанском сукобу оних држава, које су непосредно заинтересоване у стварима источно-азиским. Различност интереса различност, циљева и зауставља ове државе, да различно гледају на све већу заоштреност конфликта.
У државе, које су најближе заинтересоване у Источној Азији, треба урачунати, прво, Китај; за тим Енглеску, Сев. Америчке Државе и Немачку. Китај ће, свакако, заузети неутралан положај, као и Немачка. Што се тиче Енглеске и Сједињених Држава Сев. Америке, прва је од њих играла и још продужује играти доста чудновату улогу у руско-јапанском конфликту. Агитација енглеске штампе, како у самој Великој Британији, тако и на Далеком Истоку, велики је и озбиљан узрок, да се криза до овог степена доводе. Као официјални савезници Јапана, Енглези су у праву, да изразе симпатије за савезнички народ; али, наравно те симпатије нису смеле прелазити у сваковрсна подбадања Јапанаца противу нас.
Истовремено са агитацијом кроз штампу, и неки од министара велико-британских сматрали су за потребно подржавати ратничку успламтелост Јапанаца изјавама својим, да ће Енглеска тачно испуњавати своје дужност, које јој налажу савезнички уговори. Па ипак, у последње време јасно се примећује нека реакција, бар у наклоности виших државних кругова. Савез с Јапаном, као што је познато, обавезује Енглеску, да притече у помоћ своме савезнику само у том случају, ако он морадне ступити у борбу са две или више држава. Док се борба води један противу једног, други савезник остаје неутралан. Према свима изгледима, Енглеска ће се решити да се држи тога неутралитета.
Улога Уједињених Сев. Америчких Држава још није потпуно опредељена. Све до последњег циркуларног саопштења руске владе о признању уговорних права у Манџурији свих држава, Америка је подбадала Јапанце ка агресивној политици, у намери, да се једанпут реши Манџурско Питање. Али после тога саопштења, северо-американска је влада изгледа, променила своје становиште. Сада пак, Манџуроско Питање решава руско-јапански рат, и предвиђа се могућност, да ће га Русија решити на опште задовољство, и према томе сукоб овај може Америци нанети само једну штету. Богато постављена трпеза од стране Русије и Јапана, разуме се, веома је пријатна за сев. америчане: али тешко да ће суме, утрошене на ову трпезу, надокнадити оне губитке, које ће трговина сев. америчка још за време рата поднети. Рат овај изазваће, несумњиво потпун застој у трговини на Далеком Истоку: а после рата, економски живот у пределима где се он одиграва, свакојако неће се моћи брзо успоставити.
На тај начин, са економске тачке гледишта, Америчани немају особито добити од овога рата. А са политичке тачке гледишта Сев. Америка, наравно, не би имала ништа противу слабљења како Русије на Истоку тако и Јапана. Но да ли ће рат донети тако слабљење противницима? А шта онда. ако јачи од њих после сјајних победа још већма ојача? Ова питања не могу, а да не онеспокоје Америчане, од којих би, свакојако, већина борби претпоставила мирно решење руско-јапанског сукоба.