Прва ратна лађа
Један француски генерал пише у листу „Галеа“ ово: „Видео сам прву оклопњачу што је Јапанци од Енглеза купише, кад је стигла у пристаниште Једо. Она се звала: „Sunray“ (сунчани зрак). На њој је допловио читав штаб енглеских официра с целом послугом брода. Брод је бацио сидро у пространом заливу, у ком се рахат могу шетати све светске флоте заједно. Долазак овог бода био је догађај. Јапанска команда с послугом била је готова да брод узме у своје руке и у брзо се створила на броду. Нови заповедник умоли енглеског капетана да му даде нешто упутства и Енглези се услужно дадоше на посао објашњавајући до сатнице јапанском персоналу руковање с машином. Пре него што је сунце пошло на запад изјави јапански капетан Енглезима да он и његов подчињени сад доста знају. У исти мах позва учтиво енглеског капетана, да са својим људима остави брод. Енглез је сумњиво вртео главом и молио Јапанца да остане још који дан на броду да би боље могао њега и његове људе обавестити. Јапанац не хтеде ни да чује о том. Оставише Енглези лепу оклопњачу, уверени да ће је Јапанци ускоро упропастити. Чим је јапански капетан примио оклопњачу под своју управу реши се да учини пробу са својим знањем. Заузе место на мосту за команду и поче својим људима издавати наредбе. Оклопњача заплови достојанствено по пространој луци но и ако места беше и сувише, долазила је сваки час у искушење да налети на обалу. Капетан издаваше наредбе машинисти да брод заустави но овај је заборавио енглеска упутства и није умео да нађе штопер. Није то умео ни капетан, нити ико на броду. Међутим је гвоздени колос јурио ужасном брзином. Са обале пратисмо ми с небројеном светином ову дивљу трку, очекујући кад ће се брод разбити. Но мали жућов на капетанском мосту није изгубио присуство духа. Брод је јурио и јурио у великом кругу све дотле, док се ватра под казанима није угасила. То је био „деби“ јапанске флоте, која се данас усуђује нападати стару и прекаљену руску мрнарицу.
Како је Јапан напредовао
Успеси које је Јапан за последњих двадесет година на свима индустријским пољима постигао, најбоље се могу видети из ових цифара. Године 1880. у целом Јапану било је свега 117 километара железнице, а данас је има преко 6000 километра: године 1880 у целом Јапану било је свега 20 парних фабрика, а данас их има, које парних које електричних преко 3200 са 300.000 фабричких радника. Јапански фабриканти по квалитету своме могу се мерити са европским; по јевтиноћи пак они их превазилазе. То долази отуда, што јапански радник ради 14 пуних часова за 50 пара динарских. Ако и даље тако буде напредовао, Јапан ће временом убити сву европску и америчку индустрију. Тада ће Енглези и Немци, који данас симпатишу Јапанцима, увидети да им је данас рачун био погрешан и да би боље били урадили, да су и сами устали против жуте расе, место што је потпомажу.