Политика 1904

Лист „Политика“ 1904—1941.

Из Народне Скупштине

На јучерашњој скупштинској седници одговарао је Г. Стојан Протић на интерпелацију Г. А. Ратарца и другова поводом мартовских демонстрација.

Пре но што је прешао на сам одговор Г. Протић је изјавио да нема места интерпелисати поједине министре за догађаје који се нису догодили под њиховим министровањем.

Сам одговор Г. Протића састојао се у читању извештаја подручних му органа.

Прво је прочитао извештај Управе Града Београда од 20. децембра прошле године у коме се налазе тачни (?) подаци погинулих и рањених демонстраната и полицијских органа. У истом извештају вели се, да је узрок овако крвавом свршетку био упад оружаних жандарма без икакве команде у масу.

Из извештаја се не види ко је наредио да се употреби оружје па тако исто и ко га је први употребио.

У опште је овај извештај врло нејасан и не осветљава нимало саму ствар.

На питање ко је наредио да полиција на онако свиреп начин угушује демонстрацију г. Протић није могао тачно одговорити, пошто акта о тој ствари нису нађена. Нађено је само једно поверљиво наређење г. Маршићанина, у коме упућује своје чиновнике како да се управљају ако буде било каквих демонстрација. У истом акту наређује им да оружје употребе само у случају ко би демонстранти напали оружјем.

На питање А. Ратарца и другова зашто г. Протић држи у служби оне људе који су имали најактивнијег учешћа у угушивању демонстрација г. Протић није хтео да одговори пошто држи да је то ствар његова и владина, а посланици немају права у то да се мешају.

Налази да су главни кривци по овој ствари кажњени 29. маја и моли скупштину да се задовољи овим извештајима и пређе преко ове ствари на дневни ред.

Прота Ђурић захваљује министру на исцрпном извештају и одаје хвалу омладини на пожртвовању. Кад смо ми старци, вели, погнули главе и били сломљени, устала је омладина и показала да српски народ још осећа. Из њихове крви никла је данашња слобода.

Алекса Ратарац разликује 29. мај од 23. марта. 23. марта страдали су невини људи а 29. маја кажњени су зликовци. Треба пронаћи кривце и тражи да се за то образује комисија.

Пра крају говора спомиње Луја Четрнаестог и његове министре.

(Миле Радојковић то си могао отпевати уз гусле.)

Пећић такође тражи да се образује комисија за извиђај ове ствари. Налази да посланици имају права водити контролу над министрима какве чиновнике узимају у државну службу.

После говора г. Марка Петровића великом већином примљен је министров одговор.

Седница је закључена у 12 и 40.