Каже се: „Кога су змије уједале, тај и гуштера боји“. У Београду је то сасвим друкчије.
Јуче пред вече је, после три недеље, био први корзо са дамама, тоалетама, шеширима. Оглушио се свет о овај свакодневни, како Чича Илија каже, „Марковдан“, па излегао на улицу.
Одједном одоздо са Саве запрашташе пушке, читави плотуни пушака, али нико ни да трепне.
Шта је, није вас страх, нећете да бежите? питам једну госпођицу.
— Ох, каже она, спокојно, ово су само пушке!