Шта о српској војсци каже један немачки стручњак
У чувеном немачком листу „Лајпцигер Најстен Нахрихтен“, који се увек држао непријатељски према Србији, на сам дан објаве рата написао је његов главни сарадник др. Макс Ролов, под насловном „Шта је у стању српска војска“ ове занимљиве редове:
Пре неколико дана имао сам прилике, да посматрам српску војску, или боље речено, трупе, што гарнизонују у Београду; и то сам их посматрао приликом две свечаности.
То је било приликом параде о краљевом рођендану и два дана доцније приликом погреба руског посланика Хартвига.
Овога првога дана цео београдски гарнизон правио је шпалир од дворца до старе турске тврђаве. Изврсно држање ових трупа — како су ме уверавали, ту су учествовали само регрути, који су тек пре четири месеца ступили у војску — обрадовало би свако војничко око.
Нама Немцима свакако пада у очи, што српске трупе немају на својој униформи никаквог шаренила; ниједног сјајног дугмета, никакви блистави опасачи и упртачи, све је једнолико сиво-мрко. Само официри и пук телесне гарде имају парадну униформу.
Престолонаследник је о краљевом рођендану најпре обишао фронт трупа, а онда је извршен парадни марш.
Био сам сасвим изненађен оним, што сам том приликом видео. Учинило ми се наједаред, да се налазим на каквом егзерциришту код Берлина или код Потсдама.
Држање трупа при паради било је одлично, војници су газили трештећим кораком, баш као код пруског парадног марша. Такође сам био потпуно изненађен кад сам видео, да ови млади људи чак и радње пушком изводе прецизно и са једногласним треском.
По свему, што сам овога дана видео, морам рећи, да задатак аустриских трупа, које иду на Србију, ни у ком случају неће бити ни најмање лак, нарочито кад се помисли, да највећи део српске резерве сачињавају људи, који су већ опробани и прекаљени у ратној ватри, који су већ тукли два рата.
И цео официрски кор имао је прилике за време балканских ратова, да сакупи практична искуства у борби и на терену.
Такође ми је пала у очи јачина појединих чета. И онда избројао сам у свакој чети по 200—250 људи.
И коњица м артилерија, што гарнизонују у Београду, учествовали су на параду. Ту има да се примети, да су коњи, оружје и топови истина недовољно чишћени, али да је држање и ова два рода оружја одлично.
Два дана доцније, при погребу руског посланика Хартвига, и ако сам све брижљиво посматрао критичним војничким оком, нисам могао у држању трупа открити ништа, што би се могло не свидети војнички образованом оку; а дуго сам посматрао трупе од једног краја шпалира до другог.