Заробљеници у Нишу

Како су дочекани први аустријски заробљеници у Нишу

Ниш, Среда

Јуче су спроведени у Ниш први аустријски заробљени војници и подофицири. Официри су задржани у Ваљеву.

На нишке улице биле су се слегле масе света, као што се никада не памти. Цело варошко становништво, они који су од почетка рата склонили у Нишу, Београђани — добеглице (како их званично назива општина нишка) сељаци из околних села, па чак и чланови дипломатског кора били су се стекли на улицама да виде прве заробљенике „силне“ Аустрије која се спремала да за пет дана умаршира у Ниш.

Крај Нишаве и око уласка у градску тврђаву све ограде, сви кровови сва дрвета били су начичкани светом. Војници и жандармерија једва су одржавали ред.

Кад су наишли заробљеници — две стотине четрдесет њих — свет се усколебао. Утисак од дивљаштава, које је аустријска војска починила по Подрињу и Мачви, био је толико свеж, да су раздражени хтели линчовати заробљенике. Жандарми и друга стража успели су да их заклоне. После се свет стишао и заробљеничка поворка наставила је на миру пут у тврђаву.

Заробљеници су ишли утучени, оборене главе. Страх и муке што су их претрпели били су јасно исписани на њиховим лицима. И кад су се изгубили испод градске капије свет је још дуго био на улицама и радосно коментарисао последње догађаје и данашње вести са Дрине.

Заробљеница су кроз град спроведени у градско поље. Успео сам да разговарам са некима од њих. Већина су Словени, подофицири су им Мађара, Пољаци и Чеси а официри су им били Немци.

— Имали смо да бирамо ропство или смрт, рекао ми је један од њих. Јер пред нама је била српска војска а иза нас су били мађарски пукови, који су имали наредбу да нас убијају ако се само окренемо да бежимо.

— Ја ништа не жалим, рекао ми је други, један занатлија из Новога Сада. Ми смо своја пребринули. И ја вас уверавам, да би многи и многи аустријски војници пристали да деле нашу судбину.

Из разговора са свима добио сам утисак, да је у аустријским војном редовима већ настало расуло и да је сва њихова војска резигнирана. Оскудица у храни била је врло велика, али је спрема иначе добра.

Пошто велике партије заробљеника имају тек да стигну, то је образована нарочита заробљеничка команда. Њено седиште није у Нишу.