Откако сам лекар, ретко сам кад наишао на дете које није, мање или више, бледо, малокрвно. Образи му, то јест, могу и бити румени, али кад га човек боље загледа, кад му погледа оно бледило на унутрашњој страни очних капака, на уснама и на месу око зуба, кад му опипа оне млитаве мишиће, кад га пипне за врат и нађе тамо она зрнца, оне бројанице од натечених жлездица, — тада ипак види, да је дете и покрај румених образа слабо, малокрвно. То родитељи врло често и не примећују. Колико сам пута само ја доживео, да ми се који познаник хвали, како има здраву, једру децу, „као румена јабука“, а кад сам доцније ту децу прегледао, видео сам да нису ништа умакла испред већине наше београдске деце. Зато родитељи не треба ни да се ослањају у том погледу само на свој суд, него треба с времена на време и свога лекара да питају за мишљење, како им деца напредују и расту.
Што су нам деца у тако великом броју и степену слаба и малокрвна, томе су криви врло многи и врло различити узроци. Ја ћу навести само неке од њих, који ми изгледају најчешћи и најважнији.
- Малокрвност код детета може, пре свега, да буде урођена. Кад су родитељи слаби, болешљиви, или сифилистични, или пијанице, или кад су сувише млади ушли у брак, или кад је мати за време трудноће морала да сноси болест, бригу и невољу, тада ће дете сигурно бити слабо и малокрвно.
- Али и здраво и једро дете постаће малокрвно, кад се неисправно, недовољно храни, било већ у првом детињству, као одојче, било доцније.
- Осим због неисправне исхране може дете да постане слабо и малокрвно и због рђавог стана, у коме нема довољно ваздуха, светлости и сунца. То је врло често узрок малокрвности нарочито код варошке деце; у већим варошима немају деца често пута довољно ваздуха и сунца чак ни онда кад им је стан сам по себи потпуно исправан, зато што у нашим већим варошима нема довољно паркова, дворишта и слободних игралишта за децу.
- На здравље детиње утиче врло штетно у том погледу и недовољна телесна чистота. Код нас се само одојче уредно држи, а одраслија деца нити се перу нити купају колико треба, колико је, то јест за здравље неопходно потребно.
- Многа деца постају слаба и малокрвна и зато, што се код њих не одржава правилна сразмера између рада и одмора, и између умног и телесног рада. То нарочито важи за школску децу, која се код нас врло често толико оптерећују послом, да немају довољно времена ни да се испавају, а код које готово нико не води рачуна о оном правилу, да је уз умно васпитање потребно увек и паралелно физичко васпитање и јачање, ако се хоће да деца не постану слаботиње и богаљи.
- Малокрвност може да изазове и неупутно одело. Нарочито оно често а непотребно стезање око струка (мидером, корсетом), што је толико узело маха код наших девојчица, може да буде врло штетно у томе погледу.
- Најпосле, малокрвност код деце може да буде и последица друге које болести, која у њима тиња или цвета. Тако су, на пример, малокрвна деца, која болују од скрофулозе, туберкулозе, сифилиса или друге које заразне болести, или која имају енглеску болест, или која пате од које болести у органима за варење, или у бубрезима, и тако даље.
У тих седам тачака побројао сам, мислим, све важније узроке дечјој малокрвности. Неки су од њих код нас тако чести, тако свакодневни, да морам о њима, идуће недеље, нарочито још да говорим.