Већ је увелико настала бањска сезона, још мало па ни у једној бањи неће бити празне собе — таман је дакле време, да се и о нашим бањама проговори која реч.
Само што се цело то питање не може изнети овако у једном чланчићу. Има ту материјала за неколико недељних бројева „Политике“, и ја ћу га тако распоредити, уверен да ће та ствар интересовати цео онај наш свет (а њега је пуно) који се ових дана пакује и полази у бању — било с новцем који је преко зиме заштедео, било с парама које је срећно узео на меницу, било уз помоћ општинске касе.
Данас ћу изнети само то, каквих бања ми у Србији имамо, којим познатим страним бањама оне одговарају и какве болести лече.
Ако узмемо једну стару, практичну поделу свих лековитих вода, онда добивамо ове врсте бања:
- индиферентне терме, то јест топле воде са врло мало гасних и чврстих растворених састојака;
- просте кисељаке, то јест воде са мало чврстих растворених састојака, а много угљене киселине;
- алкалне воде, којима су главни састојци алкални карбонати, у првом реду сода;
- слане воде, којима је главни састојак кухињска со;
- земљане или кречне воде, у којима има понајвише кречног камена или гипса;
- гвожђевите воде, у којима има гвожђа (његових карбоната и сулфата);
- сумпорне воде, које се одликују сумпорним једињењима (смрдљивим сумпорним водоником и једињењима сумпора са металима), и
- горке воде, у којима има много горке соли
Унапред још хоћу да кажем, да ми у Србији немамо баш свих тих осам врста лековитих вода. Али ја ћу их ипак, ради бољег прегледа, све редом прећи.
1. Индиферентне терме
Оне се, по своме саставу, често пута готово ни мало не разликују од обичне речне воде, па ипак им је лековитост неоспорна, иако се још не зна, зашто оне тако повољно утичу на човеков организам.
Индиферентне терме употребљавају се код живчаних болести (нервозе, севотина, узетости), код ревматизма, код женских болести и код трагова од прележаних запаљења нарочито грудне и трбушне опне.
Од страних бања те врсте познате су и код нас Феслау близу Беча и Дарувар у Славонији, а у Србији их има три: Соко-Бања (температура 46°Ц), Јошаничка Бања (78°Ц) и Нишка Бања (37°Ц).
2. Прости кисељаци
Они се не разликују много од кинећег прашка или обичне соде, а потпомажу варење и лучење мокраће. Међутим, као права лековита вода слабо се употребљавају, него се махом пију као дијететско пиће уз јело.
Такве воде има у Карлсбаду (Доротејин извор) и у Маријенбаду (Каролин и Амброзијусов извор). Код нас је нема.
3. Алкалне воде
Њихов су главни састојак, као што рекох, алкални карбонати, поглавито сада. Уз то готово увек имају и доста угљене киселине, а покрај ње и других састојака, због којих се и деле у неколико засебних група.
На тај начин добијамо:
- алкалне кисељаке, у којима има поглавито соде и угљене киселине;
- алкално-муријатичне воде, у којима има доста и кухињске соли;
- алкално-салинске воде, у којима има и глауберове соли.
Употреба је код све три групе углавном подједнака: све оне лече катаре стомака, катаре органа за дисање, катаре мокраћне бешике, шећерну болест и запалење бубрега. Али алкални кисељаци су слабије воде, а оне друге две јаче. И још нешто: алкално-муријатичне воде имају специјално добро дејство на болести органа за дисање, а алкално-салинске воде на болести органа за варење.
Најчувенији алкални кисељак на свету, то је Виши у Француској, а код нас су од тих вода познате још и Гисхибил у Чешкој и Најенар у Немачкој. Од наших бања имају ту воду Кисела вода, Паланачки кисељак, Врњачка бања и бања у Бањској (Топлици), само што су све оне знатно слабије од Вишија. Врњачка бања је, као што је познато, топал извор (87°Ц), и по тој особини понајвише још личи на Вишијев извор Grande Grille [Гранде Гриле] .
Од алкално-муријатичких извора најпризнатији су код нас Глајхенберг и Салетре, а и ми имамо бар један који је тачно испитан. То је Ломница, само што и она има скоро пет пута мање кухињске соли него Глајхенберг.
Међу алкално-салинским бањама имају светски глас Маријенбад, Францесбад, Pour [Поур] (хладне) и Карлсбад (топла). Ми таквих вода немамо.
4. Слане воде
То су врло важне воде које се употребљавају нарочито код извесних болести трбушних органа, а покрај тога и код скрофулозе, ревметизма, енглеске болести, остатака од разних запаљења.
У целом су свету од тих бања чувени Хал, Кисинген, Наухајм, Висбаден, Баден-Баден, Ишл, Гмунден, Рајхенхал, Липик.
У Србији их нема.
5. Земљане воде
Оне лече цревне катаре с јаким проливом, хроничне плућне катаре с јаким пљувањем, а нарочито добар глас имају код катара у органима за мокрење и код камена у бешици.
Најчувенија је таква бања Контрксевил у Француској, а таква је и бања Склено у Мађарској.
Код нас такве воде нема, а има их понегде у Босни.
6. Гвожђевите воде
Врло важне воде, које се употребљавају нарочито код анемије (малокрвности), код нервозе, код женских болести и стерилности.
Код нас се од таквих вода зна за Слијач у Мађарској, за Дарувар у Славонији, за Франценсбад (Францов извор) у Чешкој и за Бузијаш. То су слабе воде. А јаке су: Рончењо и Левико у Тиролу и Сребреница у Босни.
И ми имамо грожђевитих вода, и изгледа да их имамо на више места. Али тачније је испитана само Ковиљача близу Лознице.
7. Сумпорне воде
Оне су код нас најпознатије, а употребљавају се као индиферентне терме.
Од страних бања, које су код нас добро познате, поменућу само Мехадају и Пишћан, а од наших долазе у ту групу Рибарска, Врањска, Брестовачка, Гамзиградска, Шарбановачка и Обреновачка бања.
8. Горке воде
Оне се употребљавају за чишћење, и свима нама је позната Будимска Вода.
Ми таквих вода немамо.
⁂
Да сведем: Ми у Србији имамо свој Феслау — Соко-Бању, свој Виши — Врњачку Бању, свој Гисхибл — Киселу Воду, свој Бузијаш — Ковиљачу своју Мехадију — све наше сумпорне бање. Друго немамо.