СТРАНА ПОЛИТИКА
Последњих дана сазнали смо и понеке појединости о скупљању руске војске у јужној Манџурији и Јапанаца у Кореји. Али ипак све то што свет зна није довољно да би се могла саставити слика о кретању руске и јапанске војске. То уосталом, не треба ни очекивати јер прва и најважнија особина сваке војне акције је држање њенога плана у тајности. Познато је с коликом су вештином велике војсковође руковале овим средством, допуњујући га, с једне стране, ширењем лажних вести о својим намерама, а с друге, опет, сазнавање противникових намера. Сасвим је сигурно, да Руси и Јапанци држе своје планове у највећој тајности; [то се у неколико] може видети и отуда што је свет о догађајима у јужној Манџурији и Кореји ограничен на извештаје енглеских листова који су, врло често, савршено противуречни. Сем тога ни самим зараћеним снагама, Русији и Јапану, не може се пребацивати што распростиру лажне вести. Противуречност између руских и јапанских званичних извештаја већ је постала сасвим обична ствар, онако исто као што је то било и у сваком другом рату. Питање је само од колике је практичне вредности то средство. О томе се може да суди после једне дуже периоде рата или чак пошто се он сврши.
Пре но што је избио рат, дислокација руских трупа није се могла у појединостима констатовати. Могло се само знати да је поре две недеље највише војске било у Порт-Артуру и Владивостоку и да су омања оделења била размештена по градовима јужне и средње Манџурије, у Цицикару, Карбину, Нингути, Кирину и Мукдену. Најудаљенији су били гарзнизони на северној граници Манџурије у Влаговјештенску и Хабаронску. Сва ова војска, око 300.000 војника, стоји сада под командом генерала Лињевића. Али је мобилизација руске војске тек сад отпочела, и требаће доста времена да се она изврши, прво због огромне даљине и друго због оскудице у саобраћајним средствима. Да би се гарнизони из Владивостока, Нингуте, Кирина, Харбина скупили код Мукдена треба најмање 10—14 дана. Руска војска имаће да се бори још с многим другим тешкоћама. Она ће морати и саму железничку пругу да брани од многобројних тунгуских разбојничких чета. Сем тога оних 50.000 војника у јужној Манџурији треба хранити и снадбевати свима потребама. јер и у тим крајевима до половине марта траје зима. До душе, кажу, да су предели око Харбина веома плодни, али се сва та плодност у ратно доба не може да експлоатише као што треба. На тај начин руска војска биће више упућена на оно што има са собом, а о томе се, без сумње, врховна војна управа већ постарала. Али ће се све ове тешкоће најзад морати разбити о ванредну отпорну снагу рускога војника. Али по свему изгледа да се ни јапанска војска не може брзо да скупља. Руси је увлаче на копно и на врло вешт начин, у овом негативном правцу, успостављају равнотежу у кретању између своје и јапанске војске.