Од једног одличног познаваоца прилика у Старој Србији и Маћедонији добили смо овај чланак, који ће свакако интересовати све наше читаоце
У једном делу наших класичних земаља Старе Србије, Метохији и ђаковачкој котлини, отпочињу да се збивају догађаји, који у крајњим последицама могу бити судбоносни по тамошњи наш живаљ, а исто тако и по интересе краљевине Србије у тим покрајинама.
Према именима племена, која се спомињу као учесници у овој последњој арнаутској побуни, може се утврдити, да је против „бедата“ (новотарија) устао цео онај крај, који се налази између Пећи и Призрена у поречју Белог и једног дела Црног Дрима. На том је простору распоређено неколико најразузданијих арнаутских фисова, као што су Бериш око саме Ђаковице, још мало даље к северозападу, Краснићи, који се наслањају на десну обалу Црног Дрима, па онда Битуч, Хас и још нека друга.
Карактеристично је, да се све арнаутске побуне јављају овде на овом простору између Пећи и Призрена, између Ругова и Љуме и Белог и Црног Дрима. Површан посматралац закључио би из тога, да је у тим крајевима арнаутска свест најразвијенија; добри познаваоци етнографских прилика међутим знају, да то никако није центар арнаутског живља. Тај центар у истини јесте Елбасан, Тирана, Кроја па одатле јужно до Јањине. Побуне у овим крајевима могу се објаснити само кад се зна, да се ту налази приличан број католичких села, насељена познатим фондама, међу којима је нарочито позната кућа Биб-Доба и да се осим тога, утицај католичког свештенства преноси преко католичких Арнаута чак и на Арнауте мухамеданце. На један миг дат из које ћелије фраторске искупи се 10 до 15 хиљада оружаних, голих и босих Арнаута, који слепо јуре за својим продатим поглавицама.
До пре неколико година најјаче оруђе у рукама аустријским био је на далеко чувени Мула Зека из Ругова. После његове смрти Аустријанци су муку мучили док су му нашли достојног заменика. Сад је,у том смислу, најчувенија кућа у селу Ботуши, недалеко од Дечанске Бистрице. Што ботушки агалари реку, то је речено: како они пресуде, тако мора да буде. Аустрија то врло добро зна, те га је гомилом жутих дуката приволела за себе и преко њега утиче на цео арнаутски живаљ у Старој Србији. Важан арнаутски првак, а такође аустријски агент је исто тако и чувени Асан Шдак, мудериз ђаковички, чији је рођени брат један од илдиских султанових имама, који је прошле године био члан оне султанове комисије, што је ишла да наговара Арнауте да се не буне против рефорама.
У околини села Прилепа, близу Дечана, царује такође познати аустријски агент Нимам Маџун. Има их још и много других, јавних и тајних, али није потребно, да их све ређам.
Кад се све то узме у обзир, онда се види, зашто се Арнаути буне и то баш ови Арнаути, који су на домаку аустријским агентима и аустријском злату. Аустрија мисли, да је настао згодан тренутак да пође ка Солуну. Тај пут треба да јој спреме Арнаути, слепи, затуцани Арнаути, који заборављају, да би под аустријском управом само њихове вође, они који данас шурују с Аустријом, добили титуле, звања и богаство, а они сами остали би и даље оно што су данас, сиротиња и раја, створена само зато, да је бездушни господари експлоатишу.