Од како је на далеком Истоку велика и моћна Русија изазвана ушла у рат, који је на се привукао најживљу пажњу целога света, у свему Словенству силно се заталасало осећање братске узајамности и у необичној снази појавише се симпатије за велики руски народ. Русија, заштитница Словена, јемство и одбрана велике словенске идеје, одједном је обасута изјавама братске љубави и борба коју она води за цивилизацију и просвећеност, постала је заједничко словенско дело.
Српски народ никад не заборављајући колико му је Русија моћно помогла у најтежим приликама за њега, сећајући се увек са дубоком захвалношћу прошлости о којој је Русија помогла да се положе основи самосталности и слободи Србије, од првих дана руско јапанске војне једнодушно је и међу првим словенским народима манифестовао своју чисту и несебичну оданост Беломе Цару и великом братском руском народу. Ми Срби, колико нас је год, свом душом својом стали смо уз своју вековну заштитницу. Дајемо јој то, што је у нама најчистије и најлепше, жалећи што нас судбина није омогућила да јој и на други начин покажемо, колико је велика братска љубав наша.
Русија је силна и непобедна и сама себи довољна. Њој су драге наше симпатије и помоћ наша потребна јој је само као живи доказ нераздвојних веза, које везују два братска народа као нова манифестација несаломљиве словенске заједнице. Уз то је та помоћ, ма колика да је, израз најискренијих жеља свега народа нашега. Охрабрени расположењем, које у Русији влада према тако видно посведоченој љубави народа српског и изазвати жељама, које се свуда у народу нашем опажају, потписани су примили на себе дужност да се између многобројних српских синова, који су изјавили жељу да се драговољно боре за част и славу Русије и идеју словенске солидарности одаберу и организују један добровољачки одред, који ће у руској војсци претстављати братску љубав Срба.
Са дубоким уверењем, да ће његови трудови бити крунисани успехом, да његове мисли и осећаје дели васколики српски народ, одбор руско-српског братства овим апелом обраћа се свој браћи Србима и позива их на упис у добровољачки кор. Сви они, који су раније изјавили жељу да као добровољци пођу у руску војску и сви они који сад то желе нека се јаве одбору. Све појединости и услове, које је потребно испунити, одбор ће накнадно објавити.
— 8. марта 1904 год. у Београду.
- Председник Одбора руско-српског братства, ђенерал Мих. Срећковић.
- Потпредседник протојереј Милан Ђ. Ђурић народни посланик.
- Секретар Мих. Ђурић, трговац.
- Чланови: Аца Борисављевић, Државни саветник; Ђорђе А. Генчић, народни посланик; Јаша Продановић, нар. посланик; Љубомир Живковић, нар. посланик; Милан Богићевић, Држав. саветник; Милан Павловић трговац; Мих. Ранковић, нар. посланик; Никола П. Николић, потпредседник нар. скупштине; Ст. Д. Рибарац, нар. посланик.