Телефонски извештај једног очевица
(Први и други земљотрес. — Општа паника. — Голе жене на улици. — Трећи земљотрес. — Рушевине. — Вулканске појаве).
Први пут осетио се слаб земљотрес у 11 час. и 5 мин., који ја трајао свега 2—3 секунде. За овим је дошао други у 11 час. и 16 мин, који је трајао дуже, од прилике 20 секунди. Био је врло јак; од њега је пало неколико оџака и са неколико кућа сручиле су се ћерамиде на улицу. Свет, запрепашћен, истрчао је на улицу уз страховиту писку и вриску жена и деце. Сви болесници из болнице напустили су од страха своје постеље и побегли у двориште, професори и учитељи са ђацима из школских зграда, чиновници из канцеларија и војска из касарне. Једном речи, све је побегло напоље.
Једна породиља, онако болесна, побегла је са новорођенчетом на улицу; добро је учинила, јер чим је из куће изашла, срушио се плафон у соби где је лежала. Жене, које су биле у амаму, истрчале су голе голцате на улицу и помешало се међу остали свет; страх је био тако велики, да ни оне, ни остали нису примећивали да су голе, нити су се скандализирали. Председник суда, г. М. Јовановић пустио је све притворенике из затвора, исто је то учинио и окружни начелник.
Тачно у 11 час. и 35 мин. наступио је и трећи земљотрес, који је био још јачи но други, и при томе и трајао много дуже. Не могу вам тачно одредити трајање његово; ја држим да је трајао око 40 секунди; други мисле да је трајао читав минут и по.
Ја сам тада стојао на улици пред хотелом „Врање“, где се било окупило мноштво чиновника и грађана. Био је то ужасан призор, који се апсолутно не да описати. Куће су играле уз страховиту пуцњаву, оџаци су један по један летели с кровова на тротоаре уз громовито грување. Да је непријатељ из хиљаду топова бомбардовао варош, ја држим, да не би било ни близу толико страхоте и ужаса. Људи, жене и деца из гласа су запомагали. Стојећи на ширини, били смо ван опасности од рушевина, али смо се другог нечег плашили: изгледало нам је, да ће земља препући и све скупа прогутати. Мојим рођеним очима гледао сам како одрасли људи падају из страха у несвест, међу њима и један београђанин чије име нећу да кажем.
Кад је и овај трећи земљотрес престао, прегледали смо последице његове. На све стране било је рушевина. Улице пуне полупаних ћерамида, цигаља и камења, помешаног с малтером и блатом од лепа. Скоро ни једна кућа није остала неоштећена. Касарна је много страдала; зидови са трећег спрата скоро до прозора попадали су унутра, преградни зидови порушени, зграда сва уопште попуцала. И хотел „Врање“ јако је оштећен; сви оџаци с њега попадали су на улицу, зидови попрскали, плафони попадали, цела зграда упропашћена. Има кућа, које су сасвим срушене једна од њих пала је на читав сат после свршеног земљотреса; многе тако чемерио изгледају, да ће их први, ма и најмањи потрес, или појачи ветар пообарати, као да су од карата начињене.
На велику срећу, а једино благодарећи оном првом земљотресу, који је благовремено истерао свет из кућа, људских жртава није било. Један војник лако је повређен; једном детету разбио је цреп, који је пао с крова, главу баш кад је излазило из куће.
Један сељак који је после оне катастрофе дошао у Врање из Ристовца прича, да је тамо, на једном месту близу Мораве препукла земља и да је из те рупе куљао најпре млаз воде, дебео као рука, а затим песак и земља. Кондуктер железнички Арсеније Димитријевић потврђује ту вест и дао ми је мало од тог песка.
Ако буде шта даље било, јавићу.