Приватна иницијатива у нас кренула се пре пет-шест година брже него икада до тада. Она је створила свадбена и укопна друштва — ругло нашег социјалног живота. Она је створила и масу новчаних завода под најразличитијим, а често врло звучним именима. А у ствари створила је јаме у које је стрмоглавице пропао многи лакомислен човек.
Шта мислите каква би била слика кад би сви новчани заводи у Србији објавили имена својих дужника? Нешто да се изложе све менице свих новчаних завода? А? Ала би то била необична изложба.
Ну за сада оставимо ту страну наше приватне иницијативе, па погледајмо ону другу: на пољу културе и филантропије.
Приватна иницијатива дала нам је и лепих културних и хуманих установа.
Па почнимо од најстаријих: Читаоница до најмлађе: Коло Сестара, видећемо, да у размаку последњих 30 година приватна иницијатива била је вазда будна, ако не и вредна.
Наше најстарије хумано друштво Црвени Крст, па после Женско Друштво, па Свети Сава итд. то су све тековине чисто приватне иницијативе.
Све је ово постало мимо власти и све је то радило без помоћи одозго.
Ну Србија је мала земља. У њој се власт хтела не хтела мора да очеше о сваку установу. Ако она понекад и не би хтела „да се меша“, нађе се понеко ко је или позове или изазове те мора „да се умеша“. Али дешава се да власт и без позива и без изазива прилази тим установама.
А како им прилази или како се меша?
То је важно питање, и то је циљ овим редовима. Јер нема сумње да је власт својом силом, својим ауторитетима и својим огромним средствима у стању да приватну иницијативу потпомогне, као и да јој врло одмогне.
Приватна иницијатива на културном и хуманом послу, вазда је велика помоћ држави и власти. Тако је свуда у свету, па тако је, ваљда, и у нас. — Јер приватна иницијатива ради обично оно што би власт или држава требали да раде, па услед разних неприлика, не стигну да ураде. — Логично би, према овоме било, да власт и држава сваку приватну иницијативу на културном и хуманом пољу треба оберучке да потпомаже, докле год она остаје у границама чисте културе и хуманости.
Па је ли тако у нас?
Неколико факта:
- Кад се митрополит Михаило (први председник Црвеног Крста) није „горе“ више допадао, наређено је те је збачен с положаја председника.
- Кад је Црвени Крст хтео да прави зајам, да би могао свој рад проширити, није му одобрено.
- Женскоме Друштву смењује се председница, јер се „горе“ тако хоће.
- Женскоме Друштву забрањује се прослава двадесетпетогодишњице. Власт (председник министарства г. Ал. Јовановић) тако наређује.
- Шта је пре неки дан Женско Друштво од власти доживело свима је познато.
- Св. Сава проглашава се за непатриотско друштво и одузимају му се државни питомци напречац, без икаква извиђаја.
- Београдско Певачко Друштво хоће да зида једну велелепну зграду, где би нашла склоништа сва наша културна друштва. Моли државу за плац, држава га одбија.
- „Краљ Дечански“ љубимац наше државе, снажно је био потпомогнут, као ниједно друштво до сада. Ево сад је и њему одузето што је имао од државе.
- Дом Сиротне Деце подиже се као ретка установа код нас. Друштво подигне занатску школу — за сада једину такву у Србији. добија помоћ од Класне Лутрије. Та му се помоћ 1900. (г. Живан Живановић) одузима јер му „школа лепо напредује“.
- Министарство финансија забрањује окрузима и срезовима да дају прилоге за добротворне и културне циљеве.
Хоћете ли још?
Ево:
Црква богата решава да на добротворне циљеве да 1200 динара. Моли Министра да то одобри. Министар… не одобрава!
Ваљда је доста.
Приватна иницијатива у нас малаксава само зато што је власт у главу туца. И докле је год тако, приватна иницијатива биће не само тежак, него безизлазан посао. Стога се у нас и они људи, који се одушевљавају приватном иницијативом, зову фантазије, да не речемо млатњаве. И кад ко с одушевљењем приступа таквом послу, одмах се нађе људи, који верују у њихово одушевљење или га називају лудоријом.
Крајње је време да буде друкчије. А биће боље кад се и у нас, као и у другом свету, власт и држава стану сваку добру приватну иницијативу својски да потпомажу.
Приватна иницијатива потпомогнута влашћу и државом биће сила која ће нашој младој отаџбини донети велике користи.
А зар је то тешко?
Нека о томе размисле мало дубље они којима је власт у рукама и они којима је досуђено да управљају овом државом.