Молепствије
Данас пре подне у 10 часова држано је молепствије за победу руског оружја у овдашњој Саборној Цркви. На Молепствију чинодејствовао је Митрополит са 16 свештеника. Још пре 10 часова црква је била пуна најодабранијом престоничком интелигенцијом. Осим особља руског посланства са госпођама, молепствију су још присуствовали: Престолонаследник Ђорђе у војничком оделу, са првим краљевим ађутантом г. Дамњаном Поповићем, јер је Њ. В. Краљ лако оболео и по савету лекаровом не сме два-три дана напуштати собу. [А] од министара били су: Министар Председник г. Сава Грујић, г. Никола Пашић Министар Спољних Послова, г. Пера Велимировић бив. Министар Грађевина и Љ. Давидовић Министар Просвете. Затим председништво скупштине са посланицима, г. Коста Главинић председник општине, г. Михаило Церовић Управник вароши Београда, од професора Велике Школе г. г. Милан Недељковић, Милић Радовановић и Чеда Митровић, професори гимназија, чиновници, трговци и врло велики број из осталих сталежа.
Молепствије је вршено на врло свечан начин. Нему тишину прекидале су усрдне молбе свештеника за заштиту руске војске. Пред крај молепствија Митрополит г. Инокентије са крстом у руци држао је говор, у коме је од прилике ово рекао. Да ми према Русима немамо само човечанских симпатија, већ да нас за њих везује и сама вера и крв словенска, и да нас све то позива да отворимо своја братска срца и молимо Бога за победу руског оружја. Руски цар је дао доказа целом свету да он жели мар, а да је угазио у рат зато, што је у питању част руског народа.
После свршеног говора руски отправник послова пришао је Престолонаследнику и захвалио му на присуству, а по том су г. г. министри и сви остали великодостојници приступили госп. Муравјеву и усмено изјавили како сви желе и како се надају да ће Руси брзо победити свог непријатеља.
Званична Исправка
У броју 18. новина „Политика“ од 29. јануара ове године, а у чланку под насловом: „Украђена акта“, поред осталога, изнето је и то, да су акта по ислеђењу о „Мартовској“ демонстрацији у Београду ишчезла незнатно где, те је то био повод што министар унутрашњих дела није одговорио у Народној Скупштини на интерпелацију г. Алексе Ратарца, народног посланика.
Ово изношење неистинито је, а да је неистинито уредништво ће се најбоље уверити, ако свога уредника буде послао у Министарство унутрашњих дела, где ће акте овог предмета моћи видети.
№ 2946. Из канцеларије министарства унутрашњих дела 30. јануара 1904. године.
Турска се спрема
Бугарски министар председник Петров изјавио је, да Турска тражи ма какав повод да објави Бугарској рат. Она стога нарочито рђаво поступа с маћедонским бегунцима, у намери да опет изазове устанак.
Турски комесар отпутовао је из Софије у Цариград с нарочитом тајном мисијом, која се доводи у везу с том изјавом Петровљевом.
Ипак није
Г. Павле Маринковић ипак неће бити постављен за начелника министарства спољних послова. На то место, као што смо поуздано извештени, долази г. Мих. Ристић, наш садашњи посланик у Софији. Ко ће на његово место у Софију ићи, још се за сада не зна. Необјашњиво нам је, зашто се сада, у овако важним тренуцима чине те промене. Ако све наше спремне заступнике на страни постепено доведемо у Београд, ко ће онда остати тамо?
Специјални телеграми
„Вечерње Новости“ мисле, да ниједан српски лист није у стању, да доноси специјалне телеграме, јер би то било сувише скупо. Напротив, сви српски листови, веле оне, ваде своје телеграме из бечких листова.
„Вечерње Новости“ свакако тако раде; ми не. Нека се главни уредник њихов изволи потрудити до наше редакције, па ћемо му радо објаснити како српски листови ипак могу имати специјалне телеграме; ако жели. Ми ћемо му чак и показати све телеграме, које смо досад добили.
Српска Краљевска Академија
Јуче је био главни годишњи скуп Српске Краљевске Академије, и на њему је Академија изабрала ове своје нове чланове: г. Симу Матавуља, књижевника за редовног члана Академије уметности; г. г. Саву Урошевића, проф. Велике Школе и Dr. Др. Мендељева, руског научара за дописне чланове Академије природних наука; г. Алексјеја Александровића Шахматова, руског научара за дописног члана Академије философских наука; и г. г. Вацлава Томека и Лубор Нидерла, ческе научаре за дописне чланове Академије друштвених наука. — Сем тога, изабрала је секретаре стручних Академија за 1904. г, и то г. Др. Јована Цвијића за Академију природних наука, г. Јована Туромана за Академију философских наука, г. Љубомира Ковачевића за Академију друштвених наука и г. Михаила Валтровића за Академију уметности. За прегледаче рачуна за 1904. г. изабрати су: г. г. Др. Мих. Петровић, Јов. Мишковић и Љуб. Јовановић.
Фабрика банака
Коста Марковић абаџија из Балканске улице доставио је јутрос кварту варошком како му је неки, њему непознати сељак причао, да га је пред првостепеним београдским судом нашао један човек и позивао га да заједно праве лажне банке. У исто време нудио му је 50 лажних банака за 10 правих. Сељак тврди да је видео код „фабриканта“ читаву рпу лажних банака. Наређено је трагање, али по свој прилици ово је био само покушај да се сељак превари.
Предавање Палилулцима
Палилулски пододбор друштва за чување народног здравља држаће своје прво поучно предавање у понедељник, на Сретење 2. фебруара ове године, у 3 сата по подне у палилулској основној школи. Скрећемо пажњу грађанима тога краја на то предавање.