У Лондонском „Cornihill Magazine“ изашао је интересантан чланак Леди Брумове, како је она играла са неким маорским поглавицом. „За мене је“, причаше она, „било велико изненађење, да видим црне људе, како играју, обучене коректно у салонска одела али са тетовираним лицем. На то ми приступи редитељ забаве и рече: — Те Хонаре радо би играо са вама у лансу. Ви бисте ме веома обвезили, ако му укажете ту љубазност. — А зна ли тај ваш Те Хонаре да игра? Запитах је изненађено.
— О, он ће то за час научити, а ви ћете добити и тумача.
Техонаре, који је посматрао сваки израз на моме лицу, приђе ми, поклони се и пружи ми руку као какав Европљанин и ми узесмо своју позицију. Поред нас је био и тумач. Од овога сазнам, да мој играч још никада није био на каквој европској забави а још мање у салону. Начин кретања и понашање научио је тек овог вечера. Наравно, да смо ћутећи играли; ја сам се, на име, дивила, како Те Хонаре брзо схваћа игру. Он је посматрао игру првога пара пажљиво и ниједаред није погрешно у игри. Заиста је сјајно играо у лансу и кад сам му изразила своје дивљење, како лепо игра, изненадила сам је, када се мој тумач на црнчев одговор грохотом насмеја. Али Те Хонаре као да навали на њ и тумач ми саопшти, да је један црначки поглавица уз дубок уздах рекао:
„Ах, када бих могао само да скинем ово одело! Онда бих тек играо. У овим ужасним крпама човек се једва креће.“ — Маори су племе у Новој Селандији у Аустрији.