Хороскоп
Кад се кнезу Лорецу Медичију родила кћи Катарина, по народу се био пронео глас, да ће она донети срећу Италији. Кад је кнез то чуо, он нареди астрологу Мадучију, да детету прочита из звезда судбину. Мадучи изврши заповедено и одговори, да ће та кнежева ћеркица седети на једном великом престолу и да ће јој три сина бити краљеви; тринаест ће за њу бити срећан број; умреће стара, али треба да се чува Сен-Жермева. И тај се хороскоп случајно обистинио. Катарина Медичијена попела се као жена Хенрика Другог на француски Престо. Тринајест јој је година било, кад се удала, а тринајест година доцније добила је прво дете. Три њена сина, Фрања Други, Карло Девети и Хенрик Трећи, били су краљеви француски. Кад је остарила, постала је сујеверна, и клонила се свију места која бу се звала Сен Жермен. Године 1508—1509, била је веома болесна, али се није плашила смрти, јер лежала у Блоа далеко од Сен-Жермена. Тако болесна позвала је свештеника, да је исповеди, али чим је почела исповест, умрла је на његовим рукама, пошто се препала кад је чула да се он зове Сен-Жермен. И ми се још чудимо, што персијски шах зауставља воз и тера свога астролога да чита у звезде!
Ко је пронашао поштанске марке?
Обично се каже, да су их пронашли Енглези, пошто су их они 1836. год. први увели. Али није истина. Пронашао их је још пре тога шведски артиљеријски официр Трекенбер. Он је 1882. год. поднео великашкој скупштини писмен предлог, „да се изда монополисана хартија за плаћена писма“. Из скупштинских записника види се, да је тај предлог великом већином гласова одбијен!
Талма и Наполеон Први
Као млад нижи официр спријатељио се Наполеон са чувеним глумцем Талмом. Из тога доба постоји једно Наполеоново писмо Талми, које врло лепо црта младога, амбициознога потпоручника Бонопарту: „као лав тукао сам се за републику, добри пријатељу, Талма, а из захвалности то пуштају ме сад да умрем од глади. Немам више ни паре. Онај бедни Обри пушта ме да скапам на улици, а могао бу нешто да начини од мене! Ја осећам у себи снагу да тучем ђенерале Сантера и Росињола, тако да гомилама беже испред мене, а они не могу да ми нађу место ни у најмањем буџаку какве провинције… Керас ми је обећао помоћи. Хоће ли одржати реч? Сумњам; очекујући његову помоћ, дотерао сам до последње паре. Да ли имаш ти коју да ми даш? Ја ти понуду не бих одбио, а обећавам ти, да ћу ти дуг вратити из прихода прве краљевине, коју својим мачем будем освојио.“