У почетку рата са Јапаном Русија је имала на Далеком Истоку, осим тамошње резерве, ове трупе:
Врховни командант на суву и на мору: вице-адмирал Алексејев; шеф ђенералштаба: ђенерал-мајор Флуг.
Командант сувоземне војске: ђенераллајтнант Лињевић (сада министар Куропаткин); шеф инжињерије: ђенераллајтнант Александров.
Први сибирски корпус
Командант: ђенерал Сахаров
Јачина:
- 36 батаљона
- 21 сотнија (козачка ескадрона)
- 48 топова
- 1 инжињерески батаљон.
Други сибирски корпус
Командант: ђенерал Сасулић
Јачина:
- 36 батаљона
- 12 сотнија
- 48 топова
- 1 инжињерски батаљон.
Трећи сибирски корпус
Командант: ђенерал Стесел
Јачина:
- 36 батаљона
- 30 топова
- 12 сотнија
- 1 инжињерски батаљон
Самостално од тих команди
- 16 батаљона из Европе
- 78 сотнија козачких и каваљерије
- 128 топова из Европе
- 48 топова сибирске резерве
- 6 топова козачке батерије
- 4 железничка батаљона
- 4 батерије
2000 војника из пограничне страже.
Према томе излази
Целокупна јачина: пешадије, инжењерије, железничких трупа:
- 134 батаљона по 800 војника: 107.000
- 123 сотније кавалерије: по 150 људи
- 18.000 артиљерије : 324 топа, од прилике 10.000
Свега 135.450 војника са 324 топа.
Толику је, дакле, сувоземну војску имала Русија на источној својој граници у почетку рата. У тај број није урачуната резерва, а кад се и она узме у рачун, онда излази око 185.000 војника. Међутим, од тог доба слате су и шаљу се још непрестано нове трупе, те је снага руска данас много већа. Само што нико на зна њен тачан број.