(Наставак.)
Лепа је то дивљач млад биво, рекох сам у себи; потом погледах око шумског појаса, да бих сазнао где су ловци стигли с тучом. Опазих крила крешталица како се преливају међу грањем и чух им пискаву вику. Судећи по тим знацима, знао сам да су људи лагано предњачили. Већ је пола сахата како ме је Сеген оставио, а још нису обишли ни пола пута. Узех тада рачунати колико сам још времена имао чекати и предадох се следећем дијалогу.
Прерија има миљу и по у пречнику; круг чини три пута толико, то је четири и по миље. Ба! Знак не могу дати пре једнога сахата. Стрпљење дакле; али шта је то? животиње лежу. Лепо нема опасности да ће умаћи. Приредићемо красан лов! Једна две три… ево их шест где полегаше. То је извесно услед врућине и воде. Мора да су се сувише напиле. Још једна! срећне животиње! Немају шта друго чинити, до да једу и спавају, док ја… И осма. Добро иде. Скоро ћу имати лепу гозбу. Лежу на чудан начин. Рекао би да падају као рањене. Још две! Ускоро ће све. Тим боље. Ми ћемо им прићи пре но што буду имале времена да се дигну. Ох! како бих желео да чујем трубу!
Претурајући те мисли, прислушнух да чујем знак, и премда знађах да се он још за неко време не може дати. Биволи лагано прилажаху пасући у ходу и лежући један за другим. Изгледало ми је доста чудно што их видим да се тако један за другим изваљују; али сам то исто био видео и код стоке око мајура, а тада сам слабо био упознат са обичајима бивола. Неколико њих изгледаше да се јако копрцају по земљи и силно лупају ногама. Слушао сам о чудном начину њихова истезања по трави и мислио сам, да и сад то намеравају чинити. Желео бих уживати у том интересантном призору; али ми висока трава то спречаваше. Само опажах космата им плећа и, с времена на време, по коју копиту која се диже над травом. Посматрах им покрете јако заинтересован, када звук тру-
. . . . . .