(Аустрија и официрско питање у Србији. — Њен предлог великим силама. — Русија и Италија не даду.)
— Беч, 4. априла 1904.
Могу да јавим једну интересантну ствар за коју вам јамчим да је истинита. Дознао сам је од једног познатог чешког посланика, великог пријатеља Јужних Словена, а нарочито Србије. Он има веза с аустријским министарством Спољних Послова, те је у свима питањима спољне политике врло добро обавештен; што год сам до сад од њега дознао, увек се доцније показало, да је било тачно, зато и овом приликом могу да гарантујем истинитост његовог тврђења.
Ево у чему је ствар. Кад је пре неколико дана уклањањем дотадашњих дворских официра питање о повратку страних дипломата дефинитивно решено, бечка влада, којој никако није по вољи што у Србији иде све на миру, предложи великим силама, да официрско питање у Србији ипак стога не сматрају као свршено и да траже да се учесници у делу 29. маја казне. Овај апсурдни предлог, који се никада неће нити може остварити, поднела је она само стога, што би на тај начин, ако велике силе на њега пристану, могла да омете мирно развијање догађаја у Србији.
Изгледа, — то не знам поуздано — да је Енглеска била вољна, да се придружи предлогу Аустрије, али је Русија одмах известила грофа Голуховског, да се она никако неће у то упуштати и да цело официрско питање сматра као свршено. Она је већ наименовала свог посланика за Београд и наредила му, да што пре отпутује; ни у којем случају она не пристаје да не одржи реч и да ствара нове заплете у Србији. Исти такав и ако мање категоричан одговор добио је гроф Голуховски од француске и од италијанске владе, тако да је цео његов предлог на тај начин пропао.
Али он ипак зато није хтео да мирује, па се поново обратио свима силама с другим једним предлогом: тражио је, да се ниједан страни дипломата не враћа у Београд пре 29. маја. То би, по уверењу грофа Голуховског, била истина платонска манифестација у корист пропалих Обреновића, али би, кад већ неће ништа друго да се предузима, ипак јасно показала, да стране силе нису задовољне са данашњим стањем у Србији.
На овај други предлог прво је стигао одговор од талијанске владе, Она је врло енергично изјавила, да ни у којем случају неће да се упушта у то, да јој одлагање повратка представника страних сила изгледа излишно; да би то било штетно по развијање добрих односа са Србијом, с којом она жели да живи у најбољој сагласности и да би то, најзад, с њене стране било некоректно, пошто је већ изјавила да ствар сматра као свршену.
Остали одговора били су слични овоме, те је тако гроф Голуховски и с овим другим својим предлогом остао потпуно усамљен. Чешки посланик, који ми је све ово причао тврди, да се бечка влада онда одлучила и сама да нареди г. Думби да се врати у Београд.
Могао бих вам писати и о најновијем покрету међу словенским ђацима овде у Бечу, који сваког дана узима све веће размере. Смрт Макаровљева, која је тако силно обрадовала све непријатеље Словенства, била је узрок што је на неколико места дошло до оштрог сукоба између словенских ђака и Немаца. Али не вреди губити речи око тога. Нека вам буде доста оволико: да ће све словенске омладине заједно приредити парастос овде у Бечу Макарову и Верешчагину.
Ако дознам шта ново јавићу.