Јуче је на свима мађарским железницама отпочео штрајк. Сви нижи чиновници по станицама, цело особље на прузи, возовима, магацинима, сви надничари напустили су рад, тражећи да им се испуне услови, које су пре двадесет дана поставили, а који им, покрај свију претходних обећања, још ни до данас нису испуњени.
45.000 радника штрајкују; оно што је остало да ради, није довољно за службу, те је на свима пругама јуче прекинут саобраћај. Чак није било ни толико персонала, да се бар најважнији, међународни поштански возови могу пустити; све је прекинуто; путници су остали где су се затекли, поштанске везе нема, силна роба која се налазила по магацинима, при утоваривању и на путу лежи онде где се нашла; штета је тако огромна, да се у опште не може ни израчунати.
И ако је овај штрајк тако изненадно дошао, ипак људи који добро познају стање мађарских железница, нису ни најмање изненађени. Већ одавно они говоре, да ће то једног дана неминовно морати наступити. Откако је мађарска влада почела да гради убрзаним темпом нове пруге, везујући чак и врло неважна места, и најскривеније кутиће своје земље једне за друге, увек се налазило и у угарском парламенту и међу стручњацима људи, који су доказивали, да је улагање толиких силних капитала у железнице прерано и да ће због тога једног дана доћи до краха. Али се на те гласове нико није обазирао. За две деценије саграђено је толико железница, да је Мађарска по броју километара својих железница, у сразмери према броју становништва, заузела једно од првих места међу европским државама.
Али се ускоро показало, да је циљ, који се подизањем тих нових пруга хтео да постигне, био премашен. Рачунало се на много већи промет, но што је у ствари било; извозна снага земље у индустријском и пољопривредном погледу није расла упоредо са железницом, тако, да су многе пруге, чак и неке од најважнијих, годинама радиле са сталним дефицитом. Реформа железничко тарифе, коју су онда Мађари извели и на коју су тако поносити, није дала оне резултате, којима се надало. То је мађарска влада изриком лањске године признала и покушала, враћајући се постепено на стари систем, да поправи што је згрешила. Подвозна цена тада је скочила, али вишак у приходима није се појавио, јер је промет због тога још више опао, тако да је криза и даље постојала.
Познато је, да акционарска друштва, кад им падне дивиденда, увек најпре почну да штеде на радној снази. Тако раде и државе. Особље, које је и иначе било рђаво плаћено, није добијало ону повишицу, на коју је имало права; велики део персонала пуне три године није аванзовао; радницима је падала надница стално. Тек ове године, када су захтеви радника постали још гласнији и када је већ једаред готово било дошло до штрајка, одређена је сума од шест милиона круна на поправку стања нижег особља и радника на прузи. Али то није било довољно; незадовољници су тражили још четири милиона, па кад им то није испуњено, они су отворено почели да штрајкују.
Последице тога штрајка су недогледне. Мађарска нема резервног железничког персонала, као што тога има у државама, где су железнице раније почеле да се граде и где се није тако брзо радило. Војне железничке трупе, за које јављају да ће предузети рад на место штрајкача, и сувише су слабе за тај огроман посао, а свакако и неискусне. Организација штрајка, изгледала је врло добро извршена, фабрички радници из многих места, изјављују да су солидарни са својим друговима из железничке струке и обустављају такође раде, новчаних срестава имају бар за неко време, тако да ће мађарска влада бити приморана да попушта. Мораће да поднесе још нових жртава, а силни капитали, уложени у железнице, доносиће још мање прихода, тако да ће општа криза тиме само постати још јача.
Тачно пре годину дана био је железнички штрајк у Холандији, који је трајао врло дуго. Штета је била огромна. Влада је и тамо на крају крајева морала да попусти, пошто је пуних четрнаест дана целокупан железнички саобраћај био потпуно престао. Зато ће и за Мађарску у толико боље бити, у колико раније пристане на понуђене јој услове. То ће бити боље и за нас, јер бисмо и ми осетили штетне последице тог штрајка, ако подуже траје.