Наводи у вашем чланку „Скандал у Министарству војном“, отштампан у бр. 88 „Политике“ од ове године, у колико се односе на то, да сам ја као бајаги тражио нешто од Милана Арсенијевића трговца овд. и да сам га питао „А колико ће доћи мени“ па да му рачун исплатим, потпуно су измишљени и лажни.
Наредбу за исплату поднетог ми рачуна нисам учинио, не из разлога изнетих у наведеном чланку, већ из два друга са свим оправдана разлога: Прво с тога, што тога дана није било у каси потребне суме у злату, за исплату овога рачуна, а друго и главно с тога, што је још раније стављена забрана од стране г. Министра финансија на исплату потраживања фирме „Арсенијевића и комп.“ услед познатих неправилности на царинарници београдској, због лиферације робе за санитетска слагалишта без царине, у коју је неправилност уплетена и ова фирма.
Штитећи државне интересе, нисам могао наредити исплату по овоме рачуну, све дотле, док комисија, која и данас извиђа неправилности по раније увезеној роби без царине, претходно не да мишлење о томе: може ли се овај рачун у опште исплатити, с обзиром на наведени акт г. Министра финансија, и накнадно нађене неправилности при увозу робе; или треба што и колико задржати у каси од овога примања, односно наредити да Арсенијевић потребну суму депонује царинарници, као што је и при ранијој исплати рачуна морао учинити.
Сукоб је настао, без икаква повода с моје стране, услед тешке увреде, нанете од стране Арсенијевића целом особљу Министарства војног, у које и ја долазим, и услед напада Арсенијевићевог на мене, што ће се несумњиво утврдити и истрагом по овоме делу.
Оволико за сада ради обавештења, а о нанетим ми клеветама имаће суд да каже своје.
Оштампајте ово, на основу закона о штампи, као исправку наведеног чланка.
— 11. априла 1904. год. Београд,
Пет. Бабић
Начелник благајн. одељења Министарства војног.