Питање о главном одбору радикалне странке и прекјучерашњи избор посланика за смедеревски округ ова су питања, која бацају чудновату светлост на садашње стање у радикалној партији. Посматраоци са стране, који немају веза с најмеродавнијим круговима радикалним, нису кадри да разумеју све оно, што се у овом тренутку дешава, чак ни она изјава у „Самоуправи,“ у којој се тврди, да свима пословима радикалне странке управља једино одбор клуба скупштинске већине, а да други, одбор самосталних радикала, који је објављен у „Дневном Листу,“ постоји само по пристанку клуба већине, не уноси онолико светлости у цело то питање, колико би за разумевање његово било потребно.
Као председник тог одбора самосталних радикала објављен је г. Јаша Продановић, који је у исто време и члан овог другог, заједничког главног одбора. Он нигде није изјавио, да се тог председништва не прима, биће дакле да је одиста тако, као што је објављено и зато је онда цела ствар и неразумљива. Разумљива би напротив била, кад би тај самостални одбор био нека врста пододбора; разумљиво би исто тако било што та два одбора паралелно постоје, кад би садашња скупштинска већина била резултат коалиције двеју засебних странака, — две странке, два главна одбора, сасвим у реду — али је потпуно неразумљиво што два главна одбора постоје кад имамо само једну радикалну странку. Спајање оба, некад завађена крила у једну партију извршено је још пре толико месеца; од тога доба имамо само један радикалан лист, орган целе партије; имамо владу која је резултат тог спајања. Шта онда дакле значе те сепаратистичке тежње и шта значе та два главна одбора?
Све ово избило је још јаче на видело при избору новог посланика за смедеревски округ. Смрћу Павла Ранковића, који ја био радикал, упражњено је било то посланичко место; знало се, да ће либерали и напредњаци да истакну своје кандидате; природно би било да и радикална странка, као једна, изнесе и свога кандидата, али то није учињено. „Самоуправа“, орган странке, није донео ни једне речи о тој кандидацији; не препоручујући ни Марка ни Јанка, она је оставила тамошњим радикалима, да бирају сами кога хоће и како хоће и да се сами боче са својим противницима из либералне и напредне странке.
Они су тако ни учинили; самостални радикали истакли су свог кандидата, истакли и старији радикали и изборна се битка најзад завршила јаком победом г. Јоце Нешића, кандидата самосталних радикала. Неинтересовање главног одбора радикалног за тај избор могло би се можда бранити демократским духом само радикалне странке; могло би се можда казати, да је радикалима смедеревског округа остављено да бирају кога они хоће, јер они сами најбоље знају и своје потребе и људе за које мисле да тим потребама могу одговорити, али би то било врло погрешно. Погрешно зато што, про свега, главни одбор мора да се интересује за тако важне послове у странци и затим што би то стојало у противречности са досадашњом праксом у радикалној странци и са обичајима свију странака у опште, чак и оних које су најдемократскије.
Ето то су те необјашњиве појаве у радикалној странци. Износећи их, ми то но радимо из неке злурадости, весели што се радикали опет постепено цепају, већ једино стога, што у овоме што се данас дешава, налазимо најбољу потврду нашем уверењу, које смо већ толико пута исказивали, да је коначно уједињење оба некадашња крила апсолутно немогућна ствар. Не због некадашњих распри, не због личних питања — све то најпосле може и да се заборави — већ једино стога, што данас постоје и принципске разлике између старијих и млађих радикала, што постоје и што морају да постоје, то јединство је данас немогућно. Извршено у тренутку, када је после избора због подједнаке јачине оба крила, парламентарна ситуација била врло заплетена, а под притиском спољних прилика, које су биле опасност по земљу, јединство је било створено, па ће се исто тако и покварити чим му узроци буду отклоњени.
О идућим изборима вероватно је, да ће једна страна изићи јача но друга, ситуација ће онда бити чиста, влада јача, а јача и опозиција. Земља у томе само може да добије.