Београду у посету дошли су данас мили гости, бугарски великошколци. Нек су нам добро дошли!
Братимство наше и бугарске омладине, које је први пут прокламовано пре два месеца у Софији, биће запечаћено код нас у Београду; оно што је многима од нас старијих изгледало у први мах као немогућно, а можда чак и као штетно, остварује се ево лагано, покрај свију препрека и тешкоћа.
Многобројне су те препреке и те тешкоће. Има их много које нам споља долазе, има их много и нама самима. Тешко је савладати и једне и друге, нарочито ове друге: треба да умемо да прозремо све непријатељске туђе планове, треба да умемо да овладамо нарочито себе саме, сву нашу обострану тесногрудост, све наше себичне прохтеве, заостале још из онога доба, кад нисмо умели ни ми ни Бугари трезвено да мислимо ни хладно да радимо; треба да умемо да претпоставимо опште, заједничко добро свију нас тренутним успесима и варљивим добитцима појединачним.
Чудновато је, али и утешно, да је омладина све то много пре схватила, но ми старији. Обично се каже, да је младост мање трпељива од зрелости и од старости, да не уме далеко да гледа, да не уме да чини никакве компромисе, али ето све то није тачно. Младићи су показали пут старијима, целом народу, којим треба да се иде, ако хоће да се очува оно што се има и да се добије оно, што треба да се добије.
Поздрављајући састанак обеју омладина не треба одмах очекивати и позитивне, политичке резултате од тога; не варајмо се, тога не може тако брзо да буде. Никакав велики посао не може да се сврши преко ноћ; све што дуго треба да живи мора лагано да са рађа и постепено де расте. Ово је тек први корак; има још дуго, да се иде, по стази засејаној трњем и препрекама, док се стигне тамо куд се намерава. Многи од ових младића што се данас у Београду братиме, добиће, можда већ селе власи, а оно, што данас желе, још неће бити испуњено; неки ће можда малаксати на по пута; неки ће чак бити разочарани и гледати у данашњем састанку само утопију својих младих дана, коју је стварност у брзо разбила. Али ће их свакако бити и таквих, која ће и доцније, као зрели, одрасли људи, с истим жаром, а с више истрајности, радити на великом делу, које је данас започето. Ако их баш и не буде много било, успех ће бити ипак осигуран. Свака тачна идеја мора да се оствари, кад има услова за живот.
А идеја о српско-бугарском споразуму тачна је, и способна за живот. Њу морамо да прихватимо сви, и стари и млади, и приватни људи и политичари, ако хоћемо да ова земља остане словенска земља.