Данас се у Нишу састао Краљ Србије с кнезом Бугарске. Тај изненадни сусрет, за који се тек јуче на подне сазнало и о којем чак ни страна штампа, обично боље обавештена од наше, ништа није знала, није никако пука случајност. Напротив, из свега се види, да је тај састанак спреман, да је све рађено с планом и да се с успехом крило шта се ради. А то није мало: у овој земљи, у којој смо навикли из пређашњих времена да и најкрупније државне интересе гледамо како се на удици решавају, у којој је све проливено, почевши од министра, па до последњег одаџије, није била лака ствар сакрити све ово од радозналости београдске публике и од добро уређеног информационог апарата дипломатских кругова. Већ сам тај факт неоспоран је успех владин.
Још много већи успех је сам тај састанак владара. Нема сумње, да је у последње доба с обе стране много урађено на зближавању српског и бугарског народа; и јавно мњење и званични кругови почели су да увиђају да је у тој слози најбоља гаранција за будућност оба народа. Омладински састанци били су први знаци тог зближавања; данашњи састанак Краља Петра с кнезом Фердинандом је један велики корак унапред у том правцу. Идеални планови добијају на тај начин реалну подлогу; из царства снова постепено се прелази у стварност.
Прерано би међутим било изводити позитивне закључке из данашњег састанка. Осим најпосвећенијих кругова нико не зна тачно шта је све на том састанку урађено. Једно само може да се најодлучније утврди: да српски народ уноси у тај споразум с Бугарском врло много искрености и да ће верно и једнодушно одговарати својим обавезама, које евентуално буде на себе узео. У том погледу Србија данас стоји много боље но Бугарска. Страховита провала, која постоји између кнеза Фердинанда и његове владе с једне стране и већине бугарског народа с друге стране, одузима донекле важност сваком ширем раду бугарске владе. Кнез Фердинанд данас не може да говори у оној мери у име целог бугарског народа, у којој то може да чини наш Краљ. Осим тога, спољна политика Бугарске, коју искључиво води сам кнез Фердинанд, показује нам у прошлости својој такве скокове, такве нагле промене, да нам, ако се хоће искрен и трајан заједнички рад, треба апсолутних гарантија да тих скокова и промена у будућности више неће да буде. Утешан је при томе тај факт, да данашња опозиција у Бугарској још много искреније и много енергичније тражи споразум са Србијом, но и сама влада. Дође ли дакле једном до промене политичке ситуације у Бугарској, нови људи који буду дошли на управу биће свакако такође пријатељи српско-бугарског споразума и радиће по свој прилици још енергичније на њему но данашња влада бугарска.
Цело јавно мњење у Србији нарочито ће се, поводом посете кнеза Фердинанда, интересовати, да ли је аустријска влада извештена о свему овоме што се данас ради или не. То је по Србију необично важно питање, на које се с прилично много вероватноће може одговорити, да је глас о састанку Краља Петра с кнезом Фердинандом у Бечу исто тако изненадио све званичне кругове, као што је изненадно и цело јавно мњење.
Зато ће у толико више данашњи гост Краља Петра и у Нишу и на свом проласку кроз Србију бити искрено и радосно примљен. И ако има доста облака над српско-бугарским споразумом, и ако баш ових дана, бугарашке чете у Маћедонији злостављају наш тамошњи живаљ јаче но у последње доба, ипак ће све сметње моћи да се изравнају, сви неспоразуми да уклоне, ако и с бугарске стране буде унесено онолико искрености и добре воље, колико уносимо ми.
Плодови тог заједничког рада неће изостати; и Србија и Бугарска подједнако ће видети користи од своје слоге. Данашњи дан ће онда за обе стране бити значајан дан.