(Телефонски извештај нашег нарочитог извештача)
Састанак српског и бугарског владара и ако је био без велике помпе, биће забележен у новијој историји оба народа као један од најзнатнијих догађаја. После некадашњег непријатељства, после толико годишњег лутања, нашао се једва једном прави пут, којим треба да идемо и ми и Бугари, ако хоћемо да сачувамо оно што мислимо и да добијемо оно, што треба да добијемо.
Речи које су изговорене јуче у Нишу и ако су по облику просте, од великог су значаја и по нас и по Бугаре. Оба владара истакла су нарочито у својим здравицама братске везе, које спајају српски и бугарски народ. У другим приликама те би речи можда биле само акт најобичније учтивости; јуче у Нишу, кад се зна шта им је све претходило, оне добијају нарочити значај.
Важност овога састанка нарочито се још види и по здравицама, коју је Кнез Фердинанд напио Кнезу Николи, коме је наш Краљ истога дана био послао „Карађорђеву Звезду“. Оба владара хтела су на тај начин да покажу, да у свему оном што се у Нишу јуче радило, у свему што се осећало учествује и Кнез Црне Горе. Све три словенске државе на Балкану јуче су на тај начин документовале, у особама својих владалаца, да бацају у заборав све оно, што су у прошлост туђинске сплетке и рођене погрешке између њих сејале и да су решене да у будућности бранећи заједнички своје опште интересе, заједнички и раде на остварењу својих националних задатака.
Није потребно, а можда неби било ни корисно, изводити сада на овом месту све оне закључке, који се силом сваком намећу. Али једно може да се каже: Србија која је за толико последњих година вечито било усамљена, стоји данас чврсто наслоњена, на обе сестринске земље. И она, као год и Бугарска и Црна Гора, имаће само користи отуда.
Тачно у 12 часова, пред сам почетак ручка, Краљ Петар и Кнез Фердинанд повукли су се у салон, где су конферисали више од четврт сата. Кад је та конференција свршена, оба владара и сви остали званци прешли су у трпезарију, где је био лепо постављен сто.
Ручак
Краљ Петар седео је лево од свог госта, кнеза Фердинанда. До Кнеза седео је г. Никола Пашић, до онога генерал Марков, па г. Разов, бугарски представник на Цетињу.
До Краља Петра на левој страни седели су: г. Петков и Ст. Протић. Преко пута Краља Петра седео је г. Рача Петров, председник бугарског министарства, а преко пута Кнеза Фердинанда г. Сава Грујић; до г. Петрова г. А. Станојевић, до г. Грујића г. Стојанов. До њих, а сваки према своме рангу седели су остали званци, међу којима су се налазили и пуковник П. Бојовић, командант места, затим председник нишке општине г. Узуновић и т. д.
За време целог ручка оба владара врло су се живо разговарали, увлачећи у свој разговор почешће и министре.
Здравице
Код печења, Краљ Петар је устао и с чашом шампања у руци наздравио на српском језику ову здравицу своме госту:
„Срећан сам што ми се овако изненадно дала прилика, да на српском земљишту поздравим Ваше Краљевско Височанство, представника братског народа бугарског. Ја пијем ову чашу за срећу и напредак Бугарске и њеног владалачног дома“.
Ова здравица, изговорена јасним гласом произвела је огроман утисак на све присутне, који су осећали, да се из ових простих, али искрених речи, отварају сасвим нови хоризонти развитку обеју народа.
Одмах по том устао је Кнез Фердинанд и на бугарском језику одговорио овом здравицом:
„Под утицајем братског пријатељства, које сам нашао пролазећи кроз Србију на красноме Нишу, ја изјављујем Вашем Величанству најдубљу захвалност за речи које је изговорио и дижем чашу за здравље, Његовог Величанства, за напредак његове династије, за славу и успех братског српског народа“.
После те здравице, Кнез Фердинанд је опет устао и напио кратку здравицу Кнезу Црне Горе Николи Првом.
„Ордени“
Кнез Фердинанд је после тога о6јавио, да одликује Краља Петра орденом „Св. Александра“ првог степена, г. г. С. Грујића, Н. Пашића и Ст. Протића орденом „За грађанске заслуге“ првог степена; све ађутанте Краљеве орденом „За војне заслуге“ трећег степена, а све остале из Краљеве свите орденом „За грађанске заслуге“ трећег степена. Начелник нишког округа, г. Ј. Несторовић добио је орден „Св. Александра“ трећег степена; г. Н. Матијевић, полицијски комесар орден „За грађанске заслуге“ четвртог степена.
Краљ Петар одликовао је Кнеза Фердинанда „Карађорђевом звездом“ првог степена; генерале Петрова, Николајева и Маркона „Белим Орлом“ првог степена; г. Петкова орденом „Св. Саве“ првог степена; секретара кнежеве Канцеларије г. Добриновића и ађутанта г. Стојанова орденом „Белог Орла“ трећег степена. Исто тако и остала свита Кнежева добила је „Белог Орла“ трећег степена.
У салону
У 2 сата, чим је ручак довршен, оба владара и сви званци отишли су у салон, гле су и Краљ Петар и Кнез Фердинанд држали серкл. Наш Краљ се нарочито забављао с бугарским министрима, а Кнез Фердинанд особито с г. г. С. Грујићем и Н. Пашићем. Ордени су били одмах раздати и сви одликовани одмах су их и прикачили.
Растанак
У 31/4 часа кренула су се оба владара на станицу. У колима су седели исто онако, као и при доласку, напред Краљ Петар и њему с десне стране Кнез Фердинанд и т. д. На станици су ушли најпре у мали салон, а чим је воз Кнеза Фердинанда био готов, Краљ Петар испратио је Кнеза Фердинанда до железничких кола. Пољубивши се неколико пута најсрдачније, владари се опростише уз грмљаву топова и одушевљено клицање свију присутних. Док се Кнез Фердинанд праштао са свима осталима, почасна чета одавала је почаст, а војна музика свирала „Шуми Марице.“
Одмах по одласку воза, Краљ Петар сео је у свој воз заједно са својом пратњом и отишао у Врање.
Кнез Фердинанд отишао је у Беч само у пратњи своје дворске свите; бугарски министри пак отпутовали су одмах за тим нарочитим возом за Софију.