Истог оног дана, готово истог тренутка, кад су се у Нишу састали Краљ Петар и Кнез Фердинанд, поднет је аустријским делегацијама предлог, да се за набавку нових топова и за друге изванредне трошкове, поред обичног буџета Министарства Војног, вотира још и сума од 337 милиуна круна. Та би сума имала да се изда у току од две—три године; за ову годину предвиђено је 165 милиуна круна и то 88 милиуна за топове и 15 милиуна за флоту.
Ова огромна сума, каква још никада досад није у Аустро-Угарској тражена, запрепастила је цело јавно мњење и ако је оно већ донекле било на то спремљено. Још пре кратког времена, с најзваничније стране изјављивано је, да ће се истина од представништва морати тражити нови кредити за војне потребе, али да они неће бити велики и да то уопште још за неколико година неће бити, пошто опити с новим топовима још нису довршени. И сад наједаред тражи се сума, која је равно двапут већа од обичног војног буџета!
Тек пре два месеца вотиран је буџет за ову годину, с великом муком и натезањем; тада није могао да прође ни најмањи вишак од уобичајених позиција; министар војни благодарио је Богу, што је могао да продре и с обичним буџетом. Шта се за то кратко време десило, што би овај енорман захтев могло иоле оправдати? И нарочито зашто се то сад с толиком ужурбаношћу тражи?
Тешко је на ова два питања дати одговора. И ако на Крајњом Истоку букти рат, изгледа да је могућност каквих ратних заплета у Европи за сад искључена, нарочито откако је енглеско-француским споразумом рат између Русије и Јапана локализован. Аустрија нема дакле да се боји каквог општег европског рата. Што се Балкана тиче, и ту у овом тренутку нема опасности. И ако је лето на прагу, устанка у Маћедонији ево нема; односи између Турске и Бугарске повољни су, а између Србије и Бугарске срдачнији и пријатељскији но икада. Реформна акција — бар по тврђењу бечких званичних кругова — доноси већ своје плодове; мир изгледа дакле осигуран. Зашто се онда Аустрија спрема? Зашто намеће својим исцрпеним и изнуреним народима такве страховите жртве, који они не могу да поднесу? Каква је потреба гони да мађарску опструкцију, која је тако рећи тек јуче у ућуткана, поново изазива и бечку, која никако није ни престајала, још више разбуктава?
Једно је само објашњење могућно, на које нас уосталом упућује једна позиција у новом траженом кредиту. Осим суме за нове топове тражи се ту и сума од 656 милиуна круна на „повећање опште војне спремности.“ Каква је та општа војна спремност и шта се под тим разуме, нигде се у предлогу не каже, али се лако може погодити. Министарство Војно хоће очевидно да има на расположењу повећу суму, коју би, у случају хитне, изненадне мобилизације, на то могло да употреби. Потребу те мобилизације не могу да изазову, као што смо видели, спољне прилике, ако Аустрија и сама искрено жели мир, као што се то кроз ступце свију бечких листова, и званичних и незваничних, стално целоме свету труби. Али све оне ситније спреме, у јужној Угарској, Далмацији, Хрватској, Босни и Херцеговини, о којима смо ми већ толико пута говорили, сведоче само у прилог нашем мишљењу, да је Аустрија баш та, која нешто смера. Што дуже руско-јапански рат буде трајао и што буде крвавији, у толико је већа могућност по њу, да на Балкану изврши своје старе планове. Не обазирући се на жеље својих разних народа, који су сви без разлике противни сваким освајачким авантурама, бечка влада, или боље рећи, бечка дворска партија, која једино води спољну политику у Аустро Угарској, сматра да је дошао згодан тренутак за даље продирање на Балкану. Она врло добро зна, да ће на један њен миг одозго немири у Маћедонији опет букнути, кад она хоће и где хоће. Претекст је онда ту. Једино ми, словенски балкански народи, кадри смо да то спречимо, ако будемо паметни и ако будемо сложни.