За све оне, које је српска држава преко свог пуномоћника г. Љ. Живковића, оптужила за утају државног новца, јучерашњи дан био је срећан. У једно исто време Касација је поништила пресуду нижих инстанци, којом се г. Милош Петронијевић осуђује на две године заточења, а београдски првостепени суд одложио је претрес г. Вељи Тодоровићу, док влада не прегледа рачун, који јој је г. Тодоровић ових дана поднео за учињене адвокатске услуге држави српској и за разне трошкове, који су с тим услугама у вези.
За оба оптужена тај обрт је врло повољан. За г. Петронијевића мораће сад Апелациони суд да донесе своје противразлоге, па ће онда Касациони суд, у пуној седници својој, донети коначну пресуду. Тим самим дакле још за њега није искључена могућност, да из целе ове замршене афере изађе као потпуно невин човек. Могућност, велимо због тога, што се не може унапред знати, хоће ли општа седница бити истог мишљења, као и оно оделење, које је горњу одлуку донело.
Што се г. Веље Тодоровића тиче, његова ствар стоји још боље. На захтев његових бранилаца, а по пристанку г. Љубе Живковића, претрес је одложен док влада не прегледа поднесени рачун. Сви изгледи су међутим за то, да ће влада, прегледавши рачун, наћи да је исправан, те ће тако г. Тодоровић одмах бити пуштен; иначе се не би могло замислити, да ће г. Живковић пристати да се тај рачун, овако доцкан поднесен, прегледа.
Прерано би било изводити ма какве закључке из овог новог обрта у целом Негојском питању, докле год судови не кажу своју последњу реч. Важност самог питања међутим и високи положаји, које су оба оптужена заузимали некад у Србији, интересују у таквој мери цело наше јавно мњење, да би добро било, да се цела та афера што пре сврши. Коментари, који су се јуче у ходницима првостепеног суда београдског правили о овој изненадној судској одлуци, објашњења која се надовезују за посету свих бранилаца г. Тодоровића начињену г. Николи Пашићу и приче које се причају по вароши о некаквом кораку румунске владе у корист оптужених, траже, да се с надлежне стране учини све, да се то питање што пре потпуно објасни и скине с дневног реда.
Неправедно би било веровати, да ће данашња влада, ма из каквих разлога, гледати да утиче на судску пресуду. Људи који сада седе на министарским столицама и сувише су некада имали да пате од таквих утицаја на правосуђе; пасти у исту погрешку значило би не умети наћи у прошлости никакве лекције за будућност. Исто тако била би увреда за данашње наше судове, кад би се ма и за тренутак помислило, да ће људи, који седе у њима, подлећи том утицају одозго и донети пресуду, која се не би слагала с њиховим уверењем. Па ипак, мада је све то тако, велика маса света у Србији навикнута на свакојака чуда и покоре, које су некада чинили несавесни или слаби судови под утицајем разних влада, и сада донекле верују у могућност таквих утицаја. Због те масе треба учинити све, да се уверење о непоколебљивости судској ничим не доводи у сумњу; због ње треба отклонити ма и најмању сенку, која би могла да падне на српско правосуђе.
Ето то је главно у целом овом питању, а споредно је хоће ли господа Тодоровић и Петронијевић бити осуђени или не. Треба једном за свагда сваки грађанин ове земље да зна и да верује, да ће наћи на суду правду, да ће кривац бити кажњен, а невин ослобођен. Више но ма шта друго, то уверење у судско величанство утицаће благотворно на развијање грађанских врлина, које су тако ретке код нас. Нека буде правда!