Као сваке, тако и ове године „Удружење српских инжењера и архитеката“ држало је свој годишњи скуп 16. о. м. у дворници Велике школе.
На овом скупу изабрана је нова управа, на челу које је Виши инжењер железничке дирекције г. Јова Станковић. Велика већина инжењера била је незадовољна досадашњим радом управе удружења и нарочито радом и понашањем председника удружења г. Николе Стаменковића проф. Велике школе, те је већ дошла спремна да из управе удружења истисне сву господу професоре Велике школе, који би ваљда све друго радије урадили, ну што би се побринули за побољшање Удружења српских инжењера и архитеката.
Против г. Стаменковића била је јака агитација, услед његовог некоректног понашања, где је у удружењу дао једну реч, а као одборник општине београдске радио је против дате речи, овим и оваквим радом на штету удружења, повредио је и друштвени статут, а на основу свега овога један од чланова удружења тражио је да се г. Станковић не само смени из управе удружења већ и из чланства уклони. Све ће се ово оставити новоизабраној управи да испита поступак г. Станковића и свој суд донети што свакојако неће бити у корист г. Николе.
Други дан Духова 17. о. м. био је излет чланова удружења и њихових породица новосаграђеном пругом Младеновац—Аранђеловац до 21. километра. Трећи пак дан 18. сви чланови удружења беху се скупили у дворницу Велике школе, да чују реч г. Јове Станковића и осталих о ширини коловоза за нове пруге Параћин—Зајечар, Ваљево—Обреновац—Београд и Сталаћ—Мокра гора.
Г. Јова Станковић говорио је врло лепо и јаким рачунским подацима доказао штетност коловоза од 1 м, у садашњим приликама, као што је истим рачунима доказао корист од коловоза ширине 0.76 м. Сем г. Станковића говорили су за коловоз од 0.76 м господа Нестор Манојловић, Јоца Смедеревац, Велислав Вуловић, Сава Новаковић. Сви чланови удружења пажљиво су саслушали говорнике, јер сем г. Св. Зорића проф. Велике школе и г. Влад. Гавриловића инжињера, ниједан од чланова удружења није за коловоз од 1 м, а било је на скупу преко 80 чланова.
Стога је удружење овластило новоизабрану управу да у договору са месним одбором удружење изради један елаборат, уједно и изрази жељу удружења да се коловоз на новим пругама узме 0.76 м, те осујети самовоља Владе Тодоровића бив. професора механике а сада министра грађевина и њихова три помагача.
Говор проф. Велике школе г. Св. Зорића сводио се само на његову вожњу по Грчкој, на железницама од 1 м коловоза где је имао комодитета — ваљда да спава — и на вучну снагу локомотива; ну у овом његовом рачуну, било је несреће па се пребацио на ефектну снагу локомотива и њихових осовина, што му друга господа машински инжењери и доказаше. Г. Влада Гавриловић пак бранио је свој предлог за грађење пожаревачких железница тако мизерно — требало би „Самоуправа“ да га ангажује за свог дописника — да је без икаква рачуна наводио доказе, па чак и грађење са 27.000 динара по километру. Е да се не би чланови удружења насмејали, сети се обешењак, те доњи строј гради „Кулуком“, а станице и постаје, од четири динара, покривена сламом, а објекти од грађе храстове, дакле све привремено.
Лепо би молили г. Гавриловића — Гушића да нас обрадује својом јефтином железницом и изнесе свој рачун, јер сва господа чланови удружења обећаваху г. Гавриловићу с 60.000 динара за километар пруге само да је он изради, можда ће га бог овим обдарити, те да и ми једном добијемо добро саграђене пруге од човека домородца по јефтине новце.