Фалсификати и бекство Милана Арсенијевића

Постанак фирме Арсенијевић и Комп. — Арсенијевићево трговање. — Бекство. — Бекство постаје очевидно. — Положај његових ортака. — Обијање касе.

Већ неколико недеља зуцка се по вароши, да је Милан Арсенијевић, београдски трговац, народни посланик, некадашњи председник крушевачке општине, утекао у свет, пошто је претходно покрао своје ортаке, фалсификовао силне менице и упропастио велику масу покојног Маше Марковића, чији је тутор био.

Ми смо о свему томе били врло добро обавештени, али ништа нисмо хтели доносити све дотле, док је било наде, да ће се цела ствар повратком М. Арсенијевића можда моћи да поправи и доведе у ред. Сад је то више немогућно и по изричном овлаштењу оштећених лица доносимо целу ту историју, гарантујући за све детаље.

Постанак фирме Арсенијевић и Комп.

Пре пет година основана је овде у Београду фирма Милан Ив. Живковић и Комп, коју су водила два млада, вредна човека, и за кратко време стекла јој леп глас на београдској пијаци и код страних кућа. радња је напредовала, јачала, постепено, али сигурно.

Пре две године, Милан Арсенијевић који је дотле био један од споредних чланова фирме Месаровић и Павловић, изађе из те фирме и понуди се оним младим трговцима за ортака. Поручивао им је, да ће он, ако га не пример у своју фирму, отворити радњу за свој рачун са истим артиклима, великим капиталом и кредитом. Једно бојазан од те нове конкуренције, а друго препоруке готово целе чаршије, која се сва преварила у Арсенијевићу, сматрајући га, за поштеног и способног трговца, учинише да г. Милан Ив. Живковић и његов ортак г. Драгољуб Поповић најпосле примише понуду Арсенијевићеву и примише га у своју радњу као ортака.

Тако од фирме Мил. Ив. Живковић и Комп. постаде фирма Милан Арсенијевић и Комп.

Арсенијевићево трговање

Чим је Арсенијевић ступио у радњу она је добила други облик. Артикли се умножише; он стаде довлачити силан еспап, поче улазити у разна лиферантска предузећа, с очевидном намером, да конкурише најјачим и најстаријим београдским кућама. Узалуд су му његови млађи компањони, нарочито г. Мил. Ив. Живковић, говорили, да све то премашује снагу њиховог капитала, Арсенијевић се на то није освртао. Као да га је већ спопало лудило величина он се покрај свега тога бацао из предузећа у предузеће. Очајна се борба тада између ортака водила. Поред првобитно уложеног капитала, ортаци су били принуђени да сваким даном уносе нов капитал у своју радњу. На тај је начин г. Мил. Ив. Живковић био ангажовао свог оца за 70.000 динара, а Арсенијевић је са своје стране унео меница за преко 110.000 динара, које су паланачки трговци издали његовој пређашњој платнарској радњи Михаило Арсенијевић.

Кад се најзад Живковићу досадило то стално повишење капитала и улажење у непотребне, бескорисне шпекулације, он се решио да кида. Пре два месеца је онда и сам Арсенијевић да пристаје да изађе из радње.

Бекство

Тачно пре месец дана Милана Арсенијевића наједанпут нестаде. Не јавивши се ни ортацима, не говорећи ни својој ташти, с којом је заједно становао, куда ће, он са својом женом, сином и кћерком, отпутова из Србије. Понеком је ипак пре тога говорио, да ће скоро ићи на пут, али је свакоме друкчије причао. Једнима је говорио, да ће због болести своје кћери да иде у једну бању, другима другу, трећима у трећу и тако редом, сваком друкчије.

Ортаци његови, чудећи се што им се ни пред полазак ни даље с пута не јавља, били су у сталној бризи, али никоме ништа нису хтели да говоре, надајући се, да ће се он ипак једног дана појавити. Ћутећи тако, водили су исправно и даље послове своје фирме и одговарали тачно свим обавезама.

Бекство постаје очигледно

То је све тако ишло повише дана. У чаршији се свет већ почео да пита шта је са Арсенијевићем? Најзад и ортацима постаде јасно, да је Арсенијевић умакао, јер се наједаред појавише на протест менице, те се виде, да је он дигао руке од свега. Његови ортаци регулисаше и сва његова лична плаћања, али се тада појави нешто ново.

Маса Маше Марковића стави изненада забрану на 24.000 динара. Тако цела ствар изађе на јавност и онда ортаци почеше отворено испитивати ствар. Тада се показа, да међу оним његовим меницама за 110.000 динара, које је био унео у радњу, има за 90.000 лажних меница. Он је сам потписивао паланачке фирме, како му је која пала на памет. Арсенијевић је дакле не само лопов, него и фалсификатор.

Положај његових ортака

Када је све то постало јасно, његови ортаци, који су по несрећи својој упали у тај незгодан положај само због неваљалства Арсенијевићевог, прегли су свом снагом да се те беде ослободе. У томе су наишли на потпору целе београдске пијаце. Њезином помоћи они су данас почели разортачавање с Арсенијевићем. Цела је тешкоћа у томе, да се тачно сазна за колико је Арсенијеви без знања осталих ортака задужио фирму. По новчаним заводима тога дуга нема, али се ортаци боје, да их није задужио код приватних лица. То се може сазнати, само ако се сви повериоци од суда натерају, да се са својим потраживањима одмах пријаве. Суд ће наћи начина, да то и изврши. Фирма ће с промењеним именом и даље постојати.

Обијање касе

Због ове забране масе Маше Марковића, полиција је, пописујући сву Арсенијевићеву приватну имовину разбила јутрос у његовом стану касу Машине масе. У њој је, поред хартија од вредности, нађено и једно писмо Арсенијевићево, упућено другом масеном ствараоцу, г. Авраму Шокорцу. У њему Арсенијевић вели, да иде у свет због тога, што су његови разни непријатељи наумили да га морално и материјално упропасте. Писмо се завршује [овим речима]: „Збогом! Прими мој последњи поздрав и моли све да ми опросте!“

Где је Арсенијевић

Арсенијевић је пред полазак извадио засебан пасош за себе, а засебно за сваког члана своје породице. Због тога се мисли да нису сви утекли на једну страну. Највероватнија је комбинација да је утекао у Америку. Међутим ако буде нађен, биће издат нашим властима, јер се за фалсификат свуда издају кривци.