— Један наш сарадник отишао јуче у Каменицу и шиље нам одатле овај извештај, који ће интересовати све наше читаоце. — „Ур. Политике“.
Последњи часови Змајеви
Последњих дана долазили су Змају Јаша Томић, Жарко Миладиновић, Матавуљ, Др. Милан Шевић и М. Павловић, а највише Јаша и др. Миладиновић. У суботу, на два дана пред смрт, био је код њега Томић, и чика Јова био је ведар и доста расположен. Том га је приликом замолио да у понедељак дође код њега у Каменицу на ручак. Томић није могао доћи услед слабости. А код чика Јове је већ био дошао из Руме адвокат Жарко Миладиновић.
Уочи саме смрти чика Јова се дигао из постеље и изишао у ходник:
— О Жарко, баш добро што си дошао… сам си? — ословио га је Змај.
— Сам.
Тако је с њим преседио за столом једно двадесетак минута па се онда дигао.
— Забави се ти, Жарко, ту, док не дође и Јаша, а ја баш не могу. Ручајте без мене кад дође.
Др. Жарко изађе на обалу да сачека Јашу, али овај није дошао.
Око три четврти на два по подне Змају је изненада нагло позлило. Марија, која је била седела код њега у соби и бранила га од мува истрчи жустро напоље к Миладиновићу.
— Брже, свећу! Одите, одите брзо, изгледа да је чики врло рђаво.
Змај се био завалио у својој постељи и врло рђаво је дисао. Дисање је у душнику јако запињало и изгледало је као да је ту ропац. Упале свећу и ставе је чело главе, а одмах позову лекара, који убрзо дође и нареди, те болесника мало помере на десну страну. Лекар га је прегледао и нашао нормалну топлоту по ногама и рукама, али је пулс био 96 пута у минути и чело болесниково непрестано се знојило.
— Да није грозница? — питао је Миладиновић.
Доктор рече да није грозница него „шлаг анфал“.
— Хоће ли преживети овај дан?
— Не зна се, — рече доктор. — Да видимо како ће спавати.
После једнога сата Змај се мало примири и дисање му је било лакше. Но пред три сата поново му позли, да поново упале свећу.
У то време дошао је и Јаша Томић из Н. Сада, кога су телефоном известили да је Змају сасвим рђаво.
— Шта је? — запитао је Томић.
— Шлус… крај! — добио је одговор. — Можда се и варам, али ту је, тако изгледа.
Око пет часова Змај се поврати из заноса, кркљање у душнику престане и дисање му дође тихо и мирно. И пулс је био слабији.
Тако је трајало до вечери. Јаша мало примирен оде натраг у Н. Сад.
У вече дође доктор и констатује јаку грозницу.
— Е, та грозница, — рече, — није добар знак; она ми се не допада. Не зна се тачно откуда је. Ил је из [недостаје реч], која иначе никако не раде или [недостаје реч].
Лекар нареди да му наизменце стављају на чело лед и облоге и да се никако не покреће с места. Извуку му руку испод покривача и пруже да по њој прате даљи ток: ако се поврати, кренуће руком…
Одмах после тога телеграфисали су Змајевом брату Корнелу „Чика Јови зло, дођи, ако хоћеш да га затекнеш.“ Око 9 ч. у вече отправе један телеграм др. Шевићу.
Ујутру, пред пола пет сати Змај поче лагано и слабо да покреће опруженом руком. Дисање је почело бивати јаче и изгледало је као да се повраћа из заноса. Тачно у пола пет се лагано помери у постељи и дубоко уздахну два пута и — заспа за увек. Марија приђе и стави му на време свећу у руку.
Тако је Змај умро, као да је заспао. На изболованом лицу његовом ни једна се црта није изменула.
Последње речи Змајеве
Последње речи, што их је Змај Јова говорио биле су на неколико сати пред смрт, у понедељак, 31 пр. м. по подне. Око пола два њему је позлило.
— Не могу, рђаво ми је врло… Зовите ми Жарка.
Доктор Жарко је ушао у собу, али је Змај одмах после горњих речи пао у занос, те га нису узнемиривали. Д-р. Жарко је постојао мало па изишао напоље, а у соби, код болесника остала је Марија. После подуже почивке Змај полако отвори очи и упита.
— Знаш, дан…
Марија се одмах сетила: хтео је да помене своје покојнице од којих је једна умрла у понедељак а друга у среду…
— Јеси ли упалила кандило? То су му биле последње речи.
Кад она одговори да јесте, Змај понова заклопи очи и паде у занос.
Завештање
У писму које је Змај упутио на Јашу Томића прва је напомена о дечијим књигама. Змај је својеручно написао:
„Све моје књиге од дечије литературе да чува књижевно друштво „Рад“ као „Невенову“ редакциону библиотеку.“
Поклон
Међу књигама што се налазе у библиотеци Змај Јована Јовановића, има и Ајленбергерова Енциклопедија. Змај је њу зараније одредио коме де се да. У запису Јаша Томићу ставио је ово: „Ајхенбергерову Енциклопедију одмах пошљите Др. Ђ. Ивковићу у Загреб, обећао сам му је“.
Зашто је добио металан сандук
Змај је у овоме писму што га је упутио Јаши Томићу нарочито нагласио да му гробницу не зидају. „Нипошто зидану гробницу и дрвен сандук“. То је сам у својој последњој вољи изписао.
Ала се од једнога морало одустати. Полициска власт је захтевала, ако се хоће да се Змај погребе у дрвеном сандуку, онда да се има одмах — а то је јуче у среду — саранита. Ако пак одбор хоће да се сарани у петак онда се мора узети металан сандук и залемити.
Одбор је изабрао ово друго.
Змајева крстача
Кад је Змај Јова умро, нашли су на његовом столу писмо на Јашу Томића и у њему, поред својеручних телеграма, у којима се извештава о његовој смрти Краљ Петар, кнез Никола и Јаша Томић, има један полутабак хартије, на коме је Змај сам својом руком исписао своје последње речи и поруке. На врху тога полутабака има крст, а при дну је сам себи оцртао крстачу каква треба да му се стави на гроб.
То је у верном прецрту и величини слика крста што га је Змај себи одредио.
Долазак народа
Из близа и далека непрестано стижу поштоваоци Змајеви и љубитељи његове поезије у Нови Сад и Каменицу, да одаду последњу пажњу своме великоме песнику. У Новом Саду се опажа видно да има људи са стране. Око Змајевога стана сабрано је много народа из места и околине. Сви су они остали ту на месту и чекају погреб.
Ко год дође уђе у авлију у којој лежи покојник, пољуби крст и сандук и одлази. Соба у којој почива тело Змајево превучена је црним платном, пред вратима стоји нарочити чувар.
Пратња
Програм одбора за сарану Змајеву одредио је да око покојникова сандука иду представници свију сталежа и из свију српских земаља. Сандук ће Змајев пратити дакле по четири лица с леве и десно стране један лекар, један новинар, један књижевник, један омладинац великошколац, један занатлија, један трговац, један учитељ и један ратар.
Новосадска занатлиска задруга ићи ће у спроводу корпоративно и са својом црквеном заставом. Исто ће тако присуствовати корпоративно певачко друштво „Невен.“
На погребу ће бити заступљено новосадско градско веће, новосадска гимназија, основне грађанске и девојачке школе, разна изасланства из Србије, Босне, Херцеговине и осталих крајева.
Говори
Одбор за сарану посмртних остатака срп. песника Змаја Ј. Јовановића, држао је јуче по подне у Н. Саду своју седницу, којој је присуствовао и изасланик књижевне Задруге и Н. Позоришта, Јанко Веселиновић, књижевник. На тој седници изближе је одређен програм за сарану покојника.
На спроводу биће одређена места појединим корпорацијама, друштвима и изасланствима, која су се већу великом броју пријавила.
Биће по свој прилици дванаест говора. Одлучено је да говори не буду дужи од десет минута до четврт часа. У цркви ће говорити новосадски свештеник поп Божа. Од осталих зна се да ће у име разних установа говорити Јаша Томић, Јанко Веселиновић, Др. Миладиновић, један од стране Академије, од стране омладине, од стране либералне и један од стране радикалне српске странке. Једним ће се говором опростити српска деца од свога Чика Јове.
Говориће се на пет места.
Змајев гроб
Јуче у пола пет по подне одређено је место на каменичком гробљу, где ће почивати смртни остаци Змаја Јована Јовановића.
Гробље је старо и није добро уређено; али је на врло лепом положају. Лежи десно, поред друма што води преко Фрушке Горе, т. ј. преко Венца у Ириг. Са гробља је врло леп изглед на Дунав и један део Новог Сада.
Одређивању гробнице присуствовали су Јаша Томић, председник каменичке општине српске, Никетић, поп Божа, др. Миладиновић и М. Павловић. Обележено место за гробницу налази се у истом реду са спомеником и гробом Новака Радонића, српског уметника и књижевника, који је био рођен 31 марта 1826 у Молу, а умро у Каменици 30 маја 1890 године. Гробница Змајева је са десне стране од уласка, близу друма, а далеко од Радонићева гроба 25 корачаји.
Изјаве саучешћа
Одбору за сарану Змај Јов. Јовановића, као и уредништву „Заставе“ непрестано са свију страна Српства из свију земаља, а и из туђине стижу многобројне изјаве саучешћа. До јуче у вече стигло је преко три стотине телеграма.
Јуче су сви мађарски листови донели чланке и белешке о смрти великога српског песника и сви редом се изражавају о његовом раду и певању веома похвално. Једне пешт. мађ. новине наглашују да је Змај Јова боље разумео њиховога Арањија (чија слика виси у Змајевој једној соби о зиду поред слике кнеза Мирка), него и један мађарски читалац. „Змај је разумео душу наших песника и осетио оно што су Петефи, Тот и Арањи осећали“. Књижевно Кишфалудијево друштво одредило је велики новац да се стави на одар великога покојника.
Посетиоцима погреба Змајева
Јавља се до знања свима који из Србије или са стране дођу на погреб Змају Јов. Јовановићу, да се одбор за сарану постарао за станове и храну и за све што је потребно даваће обавештења и услуге гостима и странцима. Сваки члан одбора носиће црн флор око руке и по томе се може лако познати.