Прва модерна Потрошачка Задруга основана је у 1843 години у Рочделу, близу Манчестра. Осниваоци су били 28 ткачких радника, који су после многих узалудних покушаја да израде повећање наднице, да принуде господаре да им дају увек посла и т. д., дошли на срећну мисао да потраже помоћи својим невољама, које су у то време биле нарочито велике са застоја у памучној индустрији, у самима себи. Како су покушаји да се организују радници као произвођачи — као продавци — рђаво испадали и нису доносили никад трајнога плода, то наши ткачи науме да се удруже поглавито као потрошачи — као купци — и да на тој основи огледају снагу своје самопомоћи.
Оглед је, као што ћемо видети испао не може срећније бити; али су у почетку ткачи имали врло велике муке да саставе најпотребнији капитал, те да предузеће ступи у живот. Они су били толико сиромашни да су једва могли да улажу недељно по 20 пара; нови задругари тешко су се принављали и Задруга, чији су творци још онда смело замишљали да ће тај покрет „препородити свет“, имала је 700 динара капитала тек после годину и нешто јаче спорога, мучнога и напорнога улагања! С том сумом Задруга је 21 декембра 1844 године, почела да ради; набавила је брашна, хлеба и још неколико артикала и, уза заједљив смех оближњих ситничара, почела да извршује свој програм!… Разуме се, да је у почетку ишло све тешко и натегнуто, али је Задруга ипак поступно стајала на снагу, развијала се и бујала тако, да јој је ускоро ниско и узано дућанче у прљавој и мрачној Корњачиној улици постало сасвим тескобно. Задруга је морала тражити већи локал, морала је ускоро отворити неколико продавница по вароши, а у деведесетим годинама била је већ толико велика и снажна да је могла и морала да зида своју властиту огромну зграду на четири спрата, на коју је издала преко пола милијуна динара!
На крају прошле године Задруга је имала преко 16.000 задругара, капитал јој је био преко 15,000.000 динара; годишњи обрт у округлом броју 25,000.000 динара; а чиста годишња добит око 3,500.000 динара, коју је поделила у почетку ове године задругарима сразмерно пазару свакога посебице као њихову заједничку уштеду на заједничким набавкама!…
Од сиромашна и одвећ скромна почетка у 1844 години, с капиталом од 700 динара и просечним недељним обртом од 52 динара; од 28 сиромашних радника, који су с тешњом муком могли да одвоје недељно једва 20 пара и да уложе у Задругу, ето докле је дотерала удружена снага потрошача и куда је истрајност и преданост испела једну корисну и велику установу, којој су ситни ћифтински духови са свих страна у почетку прорицали брзу и неизбежну пропаст!
Али није ни ово још све.
За време свога 59-то годишњега рада, тј. до краја 1903 године, Задруга је поделила својим задругарима у виду добити укупно преко 50 милијуна динара. За то исто време Задруга је подигла својим задругарима преко 3.000 модерних, здравих и удобних станова, које су они неосетно исплатили и исплаћују из своје добити. За то исто време Задруга је издала у виду помоћи у болести и смрти и у виду пенсије задругарима преко 4 милијуна динара. За то исто време Задруга је — у неколико махова — помогла своје задругаре у њиховим оправданим захтевима и отпорима према њиховим газдама, фабрикантима, и издала огромне суме, које на тај смер, које на буђење задружне свести међу задругарима.
Али, као да је најважнији од свих њених послова — задружна производња, која даје стално посла хиљадама радника, и где се производи за задругаре — удружене потрошаче — хлеб, обућа, одело и још неке прве намирнице.
Задруга има своју библиотеку од преко 16.000 свезака најодабранијих и најређих дела економске, социјалне и задружне садржине, а поврх тога готово свакога празника у својој огромној сали за светковине приређује предавања. представе, концерте и забаве, где се задругари, поред одмора и забаве, уче у духу наука — економских, друштвених и природних.
Ну, нека не мисли ко да је Рочделска Потрошачка Задруга једина у целој В. Британији. На против, по примеру њену основано је досад у овој културној земљи преко 1700 таквих истих Задруга, које су укупно на крају 1903 године имале 2,116.127 задругара (домаћина), а капитала 6715,431.950 динара. У једној само години (1903.) ове су Задруге, набавиле намирница својим задругарима за суму 2.230.045.575 д. (преко две милијарде!) д., у тој истој години ове су Задруге поделиле својим задругарима као чисту добит 246,834.625 динара и издале су, поврх тога, на разне просветне и добротворне смерове преко 20 милијуна динара!…
Али за све време од кад постоје Задруге су набавиле задругарима намирница за суму 31 милијарду, 240 милијуна, 470.000 и 350 (31,240,410.350) динара, на тим набавкама уштеделе су чисто и поделиле задругарима 2 милијарде, 897 милијуна, 965 хиљада и 075 (2,897,965.075) динара, подигле задругарима преко 40.000 модерних, здравих и удобних кућа од којих је већина већ и исплаћена од годишње задругарске уштеде (добити) и заснивале многе индустриске (произвођачке) и земљорадничке гране, које дају посла огромном броју радника и где се производе многе најпрече намирнице за задруге — удружене потрошаче1.
Када је овај покрет почео живље да напредује, у 1964 години све Потрошачке Задруге у В. Британији увиделе су да им ваља поћи још један корак напред па да се успех кренуте ствари потпуно постигне. Дотле је свака Задруга набављала намирнице оделито, где је налазила повољније цене и боље погодбе. Али такав начин набавке није пробитачан, за осим тога продавци се увек могу договорити и отказати лиферовање робе Потрошачким Задругама, као што се то и догађало и у Енглеској и у Скотландији. Али Задруге су се руководиле, поред тога, и једним важнијим обзиром. Ко хоће да продаје робу по цени по којој продају великопродавци (дакле јевтиније), тај треба и да купује као великоpродавац, тј. на велико, и, руковођене овом здравом мишљу, Задруге се договоре и оснују између себе једну Главну Потрошачку Задругу за Енглеску и другу Главну Потрошачку Задругу за Скотландију. Главне задруге су у почетку само набављале робу на велико за удружене Задруге, а доцније су се латиле и саме да производе неке артикле, као што ће се то касније видети. Разуме се, да су и ове установе у почетку биле слабе, док нису поступно стаде на снагу, али су се оне толико развиле и оснажиле да се данас хватају у коштац са највећим трустовима за које свет зна.
Главна Потрошачка Задруга за Енглеску, којој је главно седиште у Манчестру, има свога капитала, сада 26,075.750 динара, улога, 44,939.750 динара, набавила је у 1903 години намирница за 483,328.550 динара и поделила, као уштеду својим члановима, на крају исте год. 10,011.500 дин!
Ова иста Задруга набавила је укупно робе од 1864 до 1903 године у вредности 6,147, 3434,975 динара и поделила за то време добити 95,252.000 динара!
Задруга има даље 8 великих трансатлантских парних бродова који превлаче робу са свих страна у Енглеску — задругарима, а одатле опет носе задружне производе у земље куда их пут води; 15 стоваришта ван В. Британије где се збира роба која се после одатле преноси у В. Британију; 4 стовaришта у Ирској; 38 маслара и 50 станица за прављење млека; 2 велика имања на којима се производи воће и поврће; затим има своје плантаже чаја на Цејлону, у Индији и Катају; и најзад има 50 својих великих и модерних фабрика у којима се производе разни фабрички предмети за задругаре, као штофови, фланел, платно, одело, обућа, сапун, конзерве, бисквит, мармеладе и т. д. и т. д.
Преко 15.000 радника и службеника налазе стално рада у овим радионицама, где су обезбеђени и где им се плаћа несравњено боље него и у једној приватној фабрици или служби.
Који није никад видео огромне магацине или фабрике; који није видео колосалне и многе компликоване машине кад се пусте у рад и оно ништавило људско у њихову подножју, који није видео радионице у којима раде хиљаде радника, — тај неће никад бити кадар да разуме и схвати снагу и рад овога колоса, који су створили задругари — потрошачи и који за тамошње прилике још у маломе представља слику будућега друштва, како задругарство замишља и жели. Међутим тај колос улива и у В. Британији и ван ње респект најљућим противницима задружне ствари, а пријатељима тога покрета даје наде и снаге да истрају у убеђењу које верује да је успех Задружне ствари економски и социјални успех масе народа. Лорд Розбери није узоман казао, да је енглеско Задругарство „The State within a State“, држава која већ сада броји преко 8 милијуна душа у држави од близу 40 милијуна становника!…
Ми ћемо за часак да прекинемо своја излагања да би у новом чланку продужили толико исто интересно описивање другога колоса удружених потрошача — Главне Потрошачке Задруге за Скотландију, која, ма да нешто мања, ни у колико не уступа по резултатима својој старијој сестри у Енглеској.
Наша је задаћа да поступно и у најглавнијим цртама изнесемо данашњу ситуацију Konsumgenossenschaftsbewegung-а (задружнога покрета у области организоване потрошње) у свету, пре него што приступимо томе покрету код нас, те да наш свет увиди шта је на западу рађено и подигнуто док су се у нас најбоље снаге трошиле и упропашћавале у искључивој партијско-политичкој борби, заборављајући и остављајући у страну економске интересе масе, и да се добрим примерима поуче. С тога нам се неће, надати се замерити, ако заузмемо и нешто више простора, него што је то иначе обичај овога листа.
- Ове податке и све потоње, у колико се тичу енглеских Потрошачких Задруга узели смо из Annual for 1904 of the Co-operative Wholesale Societies и из Report of Central Board for 1904, који је био поднесен конгресу у Стратфорду пре месец дана. ↩︎